Uvertira u „sporazumni“ raskid radnog odnosa

„U petak smo dobili usmeno obaveštenje o tome da od ponedeljka treba da koristimo odmor ili slobodne dane, ali nikakvo rešenje u vezi s tim nismo dobili. U pravnoj službi dobili smo obaveštenje da to nije prinudni odmor i da ne možemo da dobijemo rešenje, dok nam je generalni direktor rekao da on garantuje imenom i prezimenom umesto rešenja“, izjavila je novinarima radnica Jasmina Ognjanović i najavila da će radnici, ukoliko se ne pronađe rešenje do kraja nedelje, doći pred Vladu Srbije. Ona je podsetila da je većinski vlasnik Rubina, kompanija Invej, prilikom kupovine preduzeća potpisala socijalni program koji predviđa da u prvih pet godina nakon privatizacije, odnosno do jula 2010. godine, neće biti otpuštanja radnika po osnovu tehnoloskog viška, tj. da će preduzeće napustiti samo oni koji to budu želeli, uz 250 evra po godini staža.

Okupljeni radnici su ispričali da su tokom prethodne tri godine, od kada je Rubin privatizovan, trpeli razne pritiske, šikaniranja, slanje na rad u vinograd, premeštanje radnika u Bačinu i Varvarin, udaljen oko 30-ak kilometara od Kruševca, kao i uvođenje dvokratnog radnog vremena u tom delu fabrike. Jovan Tešić je pokazao rešenje da je invalid i kazao da je i pored toga slat na rad u vinograd. Diana Trifunović je samohrana majka i sada se našla na spisku radnika koji će ostati bez posla. Inače, nikakav spisak radnika koji su predviđeni za „sporazumni“ raskid radnog odnosa nigde nije zvanično objavljen, kao ni obaveštenje o odmoru. Predsednik kruševačkog Samostalnog sindikata Milenko Mihajlović je na sastanku sa radnicima objasnio da ne postoji mogućnost da sindikat reaguje u samoj fabrici, jer je posle privatizacije, zbog masovnog iščlanjavanja radnika, odbor sindikata ugašen. Radnici tvrde da je to učinjeno pod pritiskom. Kompanija Invej je sredinom 2005. godine kupila kruševački Rubin na tenderu za 20 miliona evra. Fabrika je u tom trenutku zapošljavala oko hiljadu radnika, a danas ih ima oko 370.