Vetroparkove u Srbiji bi otvarali i Istok i Zapad 1Foto: Pixabay/B1-foto

U poslednjih nekoliko godina, kompanije iz različitih evropskih zemalja konkurišu za otvaranje vetroparkova u Srbiji. Interesovanje za ovu oblast ne kriju ni Rusija i Kina.

Ministarstvo rudarstva i energetike je do 6. juna ove godine izdalo ukupno 34 energetske dozvole, koje predstavljaju neophodan korak ka podizanju turbina pomoću kojih se energija vetra pretvara u struju.

To ne znači da sve one već rade. Ugovor sa Elektroprivredom Srbije (EPS), državnim preduzećem koje ima obavezu da otkupljuje struju dobijenu iz obnovljivih izvora, za sada ima osam kompanija u privatnom vlasništvu.

Iako je ekološki i ekonomski mnogo isplativija od klasičnih izvora energije, stručnjaci ukazuju da Srbija još uvek koristi tek mali deo potencijala energije vetra.

Iskorišćavanje što više kapaciteta zelene energije postaje posebno važno u trenutku kada zvaničnici Srbije najavljuju neizvesnu zimu usred energetske krize izazvane invazijom Rusije na Ukrajinu, piše RSE.

Nemačke turbine u Srbiji

Kompanija Nordeks Grupa (Nordex Group) iz Nemačke saopštila je 13. juna da je iz Srbije dobila porudžbinu za izradu turbina snage 105 megavati za vetropark, čime ova kompanija ulazi na srpsko tržište.

Kako se navodi u saopštenju na sajtu ove kompanije, Nordeks će na proleće 2023. isporučiti 22 turbine za vetropark „Krivača“.

Vetropark „Krivača“ nalazi se u blizini granice Srbije i Rumunije, oko 130 kilometara istočno od Beograda. Kako se navodi u saopštenju Nordeks Grupe, ovaj vetropark je razvio austrijski proizvođač Ivikom (Ivicom), a ubuduće će njime upravljati srpska MK Grupa i slovenački ALFI Grin Enerdži Fond (Green Energy Fund).

„Nakon što bude puštena u rad krajem 2023. godine, ‘Krivača’ će proizvoditi 310 gigavatsati čiste električne energije godišnje. To predstavlja približno jedan odsto potrošnje električne energije u Srbiji“, navodi Nordeks.

MK Grupa, čiji vlasnik je biznismen Miodrag Kostić, na tržištu Srbije posluje u oblasti poljoprivrede, turizma i proizvodnje električne energije iz vetra i biomase.

Na polju obnovljivih izvora energije posluje ćerka-firma MK Fintel Vind koja je već izgradila tri vetroparka i privodi kraju četvrti.

Na zvaničnom sajtu kompanije se navodi da je jedan vetropark podignut u Kuli, oko 160 kilometara severozapadno od Beograda, a dva kod Vršca, osamdesetak kilometara severoistočno od glavnog grada Srbije. U planu je, kako se navodi, izgradnja još devet vetroparkova.

Fintel Energija a.d. je u većinskom vlasništvu italijanske kompanije Fintel Energia Group SpA.

RSE je Fintel Energiji poslao pitanja u vezi sa ovom temom, ali do zaključenja teksta odgovor nije stigao.

Najveća vetroelektrana u Srbiji

Za sada najveća vetroelektrana u Srbiji – Čibuk 1, sa kapacitetom od 158 megavata – otvorena je oktobra 2019. godine na obodu Deliblatske peščare, pedesetak kilometara severoistočno od Beograda.

Čibuk 1 je u vlasništvu projektne kompanije Vetroelektrane Balkana, koja je u celini vlasništvo Tesla Winda, zajedničkog preduzeća koje su osnovale Masdar – Abu Dhabi Future Energy Company (60 posto), finska razvojna kompanija za energetsku infrastrukturu Taaleri Energia (30 posto) i DEG, investicioni ogranak KfW Nemačke razvojne banke (10 posto).

Vrednost projekta je bila 300 miliona evra, a realizovan je uz finansijsku podršku Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Međunarodne finansijske korporacije (IFC).

Svečanom puštanju u rad vetroparka prisustvovao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Kompanija Vetroelektrane Balkana je na dan otvaranja bila na meti kritika, jer je bez ikakvog obrazloženja zabranila pristup predstavnicima nekoliko nezavisnih medijskih kuća.

Vetroelektrane Balkana nisu odgovorile na upit RSE u vezi sa potencijalima Srbije u oblasti vetroparkova.

Zašto Srbija ne koristi potencijale?

Srbija do sada nije značajnije napredovala na polju iskorišćavanja svih potencijala koje nudi energija vetra, ocenjuje u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) Zvezdan Kalmar, koordinator za energetiku i klimatske promene u nevladinom Centru za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR).

„Imamo značajne potencijale, međutim, kada se pogledaju dnevni bilansi na godišnjem nivou, vidi se da vrlo mali procenat dolazi od vetra odnosno sunca. Postoje projekti koji rade, većinom u Banatu, ali je potrebno je da se što pre i na što obimniji način razvije još dosta projekata“, smatra Kalmar.

Jedan od razloga za to je što, prema njegovim rečima, Vlada Srbije i dalje daje velike subvencije za iskopavanje uglja, dominantnog izvora struje u zemlji koja se u procentu od 70 odsto oslanja na proizvodnju iz termoelektrana (kako se navodi na portalu Bankwatch network, mreže grupa za zaštitu životne sredine u Centralnoj i Istočnoj Evropi).

Energetska zajednica, regulatorno telo Evropske unije (EU), je u više navrata kritikovala Srbiju što je više subvencija utrošila na iskopavanje uglja, nego što je uložila u obnovljive izvore energije.

Rusija i Kina traže put do tržišta

Izgradnju vetroelektrane u Plandištu najavila je i kompanija Wind Park Plandište d.o.o, koja je deo kompanije NIS MET ENERGOWIND, u kojoj vlasništvo dele NIS Petrol, u većinskom ruskom vlasništvu, i švajcarski MET Renewables AG.

Naftna industrija Srbije (NIS), koja je u većinskom vlaništvu ruskog Gasproma, je još krajem 2016. godine najavila izgradnju vetroparka „Plandište“. U okviru tog projekta bi na teritoriji Opštine Plandište trebalo da budu izgrađena 34 vetrogeneratora, sa ukupnim kapacitetom 102 megavata, najavila je tada kompanija.

Iz kompanije Wind Park nisu odgovorili za RSE na pitanje u kojoj fazi je ovaj projekat.

Na spisku kompanija sa kojima je EPS sklopio ugovor o kupovini električne energije, međutim, još uvek nema ove kompanije.

Ambasadorka Kine u Beogradu je u oktobru 2021. na video konferenciji koju je organizovalo Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije izjavila da „Kina i Srbija imaju puno potencijala za razvoj čiste energij““.

Ipak, kako su ranije rekli za Radio Slobodna Evropa (RSE) u nadležnom Ministarstvu rudarstva i energetike, za sada nije bilo konkretne saradnje kada je reč o energiji vetra.

Kineska kompanija “Huaji vind enerdži“ (Huayi Wind Energy), koja se bavi proizvodnjom i prodajom sistema za korišćenje snage vetra i projektovanjem vetroelektrana najavila je da otvara svoje predstavništvo u Beogradu od 2016. godine.

Međutim, kompanija nije registrovana u poslovnom registru u Srbiji.

Benefiti energije vetra

Za razliku od termoelektrana ili nuklearnih elektrana, instaliranje vetrogeneratora je znatno lakša i brža, kaže Zvezdan Kalmar.

Prema njegovim rečima, za čitav projekat i pribavljanje svih potrebnih planova i dozvola nije potrebno više od tri godine.

„Termocentrale se grade minimum deset godina, nuklearne centrale se grade preko dvadeset godina. Termoelektrana Kostolac B3 se gradi od 2005. godine. Za to vreme, vetrogenerator isprojektuješ, instaliraš i on se već praktično isplati i već prikuplja novac za rekonstrukciju“, kaže Kalmar.

Još jedan benefit je, dodaje on, što se vetrogeneratori mogu postepeno dograđivati.

„Ne morate imati odmah 60 vetrogeneratora na jednom mestu, nego možete izgraditi prvo 10, a potom dograđivati nove“, objašnjava Kalmar.

Značajan je i ekološki aspekt ovog načina proizvodnje energije.

„Postoji fama da propeleri vetrogeneratora nisu reciklabilni, međutim, mnogo je manja šteta koju čini proizvodnja vetrogeneratora od bilo kojeg klasičnog izvora energije“, podvlači Kalmar.

Procedura za pokretanje vetroelektrane

Za izgradnju vetroelektrane neophodno je da kompanije izrade tehničku dokumentaciju i pribave lokacijske uslove, kao i energetsku dozvolu koju izdaje Ministarstvo rudarstva i energetike. Osim toga, za samu izgradnju su potrebne građevinska i upotrebna dozvola.

Međutim, to ne znači da uz sve te uslove mogu odmah da proizvode i prodaju električnu energiju. Za to je neophodno da vetroelektrane uđu u sistem Elektroprivrede Srbije, koji sa kompanijama sklapa ugovore o subvencijama.

EPS, prema propisima, je u obavezi da otkupi električnu energiju koja se proizvodi iz obnovljivih izvora energije.

Prema raspoloživim podacima na sajtu EPS-a, to preduzeće ima ugovore sa osam kompanija u privatnom vlasništvu koje proizvode struju iz energije vetra i od kojih EPS otkupljuje proizvedenu struju.

Zvezdan Kalmar smatra da bi javnost morala da obavezno bude uključena u projekte izgradnje. Iako to, kako kaže, postoji na papiru, od te prakse se vrlo često odstupa.

„To vidimo po projektima ‘Jadar’ koji je vodio Rio Tinto ili borski rudnici, gde se rudnici otvaraju bez urađenog Prostornog plana, to isto se nažalost dešava i ovde“, kaže Kalmar.

On upozorava da takva praksa može delovati kontraproduktivno u delu javnosti, u trenutku kada je potrebno podizati svest građana o značaju obnovljivih izvora energije.

Država da podrži građane kao proizvođače

Srbija je u aprilu 2021. donela Zakon o obnovljivim izvorima energije. Osim što reguliše tu oblast, novi zakon će omogućiti građanima da proizvode i prodaju struju dobijenu iz čiste energije.

U tom novom zakonskom okviru Zvezdan Kalmar vidi priliku da država, umesto stranih investitora, više podržava svoje građane.

„U tom smislu, smatram da je dobar model kakav je urađen u Nemačkoj, gde su razvojne banke podržavale građane da podižu kredite i da stvaraju eko-energetska sela i da nešto slično treba da se uradi u Srbiji“, napominje Kalmar.

Prema njegovim rečima, Srbija bi mogla da uspostavi fond ili banku u kojoj bi građani mogli da podižu sredstva za izgradnju vetrogeneratora.

Vetar najzastupljeniji među održivim izvorima energije

Prema podacima državnog preduzeća Elektroprivreda Srbije (EPS), najveći deo energije koji se u Srbiji dobija iz obnovljivih izvora upravo dolazi iz energije vetra.

Struja dobijena iz vetroelektrana i parkova činila je 62,07 odsto ukupno proizvedene energije iz obnovljivih izvora, pokazuju poslednji dostupni podaci Godišnjeg izveštaja EPS-a za 2020. godinu.

Međutim, obnovljivi izvori u poređenju sa takozvanim „prljavim izvorima“ i dalje su nedovoljno zastupljeni, dok se Srbija i dalje najviše oslanja na ugalj.

Srbija je potpisnica Deklaracije EU o Zelenoj agendi, koje su države Zapadnog Balkana potpisale u novembru 2020. na Samitu u Sofiji.

Time su se obavezale na potpunu dekarbonizaciju do 2050, odnosno prestanak proizvodnje električne energije iz uglja i prelazak na obnovljive izvore.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.