Za državu najisplativiji obnovljivi izvori u njenom vlasništvu 1Foto: FoNet/Predsedništvo Srbije

Kako bi Srbija obezbedila stabilnost elektroenergetskog sistema, odnosno dovoljne količine struje u kriznim situacijma, potrebno je da gradi nove kapacitete za njenu proizvodnju, ističe domaća stručna javnost. Većina eksperata smatra da bi ti kapaciteti trebalo da budu u vlasništvu države ali ima i onih koji tvrde da u tom segmentu ne treba bežati ni od partnerstva sa privatnim kapitalom.

U budžetu Srbije za 2022. godinu predviđeno je da država može odobriti zajmove od 800 miliona evra za izgradnju solarnih elektrana i 500 miliona evra za izgradnju vetroparkova u saradnji sa stranim investicionim korporacijama, fondovima i bankama, što za Danas potvrđuju i u Ministarstvu rudarstva i energetike. U pitanju su dugoročni projekti kojima bi moglo biti izgrađeno jedan gigavat solarnih kapaciteta i 800 megavata do jedan gigavat vetroparkova.

Novi Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije pruža velike mogućnosti za investicije u oblasti OIE, putem direktnih investicija ili u okviru javno-privatnog partnerstva, kažu u Ministarstvu.

Ukupna vrednost planiranih projekata u rudarstvu i energetici iznosi 17 milijardi evra, pri čemu je približno jednak udeo javnih i privatnih investicija.

Plan investicija sadrži projekte iz svih oblasti koje obuhvata resor rudarstva i energetike, uključujući elektroenergetiku, obnovljive izvore energije, toplotnu energiju i energetsku efikasnost, naftu i gas, geologiju i rudarstvo, kao i inovativne projekte u oblasti vodoničnih tehnologija.

Pored izgradnje novih energetskih kapaciteta, posebno su značajni projekti regionalnog povezivanja, uključujući izgradnju gasnih interkonekcija ka svim susedima, diverzifikacija gasnih ruta i snabdevača, nove interkonekcije prenosne elektroenergetske mreže, kao i izgradnja novih skladišnih kapaciteta – objašnjavaju u Ministarstvu rudarstva i energetike.

U tom ministarstvu ističu da je od velikih projekata, između ostalog, planirana izgradnja reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3, reverzibillne hidroelektrane Bistrica, kao i izgradnja novih hidroelektrana na Drini.

– Dinamika realizacije plana investicija povezana je sa izradom najvažnijih strateških dokumenata u oblasti energetike, kojima će biti utvrđeni ciljevi u pogledu energetske efikasnosti, udela OIE i smanjenja emisije СО2, a to su Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan za period do 2030. godine sa projekcijama do 2050. godine i Strategija razvoja energetike za period do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine – kažu u Ministarstvu rudarstva i energetike.

Elektroprivreda Srbije u svom investicionom planu već sprovodi aktivnosti za razvoj projekata izgradnje vetroparka i solarne elektrane. Početak izgradnje prvog vetroparka i prve solarne elektrane u EPS-ovom portfoliju planiran je tokom prve polovine 2022. godine.

– U Kostolcu se planira izgradnja dva vetroparka, u koja će biti investirano oko 200 miliona evra, kao i dva solarna parka„Kostolac 1“ i „Kostolac 2”, što je investicija od oko 120 miliona evra. EPS planira razvoj i izgradnju solarnih parkova na svim rekultivisanim odlagalištima u okviru svojih kopova. Imamo potencijal od 300 megavata za koje se priprema investiciono tehnička dokumentacija. Plan je da se solarni parkovi grade sa partnerima koji su nosioci tehnoloških inovacija u domenu proizvodnje čiste energije i njenog skladištenja – kažu za Danas u Elektroprivredi Srbije i dodaju da analiziraju i druge potencijalne lokacije za nove vetroparkove na svom zemljištu. Finansiranje izgradnje proizvodnih kapaciteta iz obnovljivih izvora realizuje se iz sopstvenih sredstava EPS-a, kao i uz programe međunarodnih finansijskih institucija, koji su namenjeni za razvoj OIE.

Ekspert za energetiku Miloš Zdravković ističe za Danas da je veoma važna izgradnja novih pogona za proizvodnju struje u Srbiji i da bi država bila ta koja treba da ih gradi i bude njihov vlasnik.

Vetroparkovi i solarni paneli, kao i drugi obnovljivi izvori energije, mogli bi da posluju u okviru Elektroprivrede Srbije. Takođe, moglo bi da se formira i posebno preduzeće koje bi se time bavilo.

Ono što je najvažnije je da vlasnik novih postrojenja za proizvodnju struje bude država. Na taj način bi se obezbedilo da u kriznoj situaciji postoji dovoljno kapaciteta za normalan rad elektroenergetskog sistema i ne bi bilo potrebe za interventnim uvozom skupe energije iz inostranstva- objašnjava naš sagovornik.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić smatra da je dobro što se Vlada Srbije odlučila da izdvoji novac za izgradnju vetroparkova i solarnih panela.

Uvek je dobro imati dovoljno postrojenja za proizvodnju struje na svojoj teritoriji. To je garant da neće biti zavisnosti od uvoza. Kada je reč o tome ko će biti vlasnik novih vetroparkova, solarnih elektrana i drugih postrojenja bilo bi dobro da to bude država. Međutim, to nikako ne znači da treba bežati i od drugih vlasničkih odnosa. Treba razvijati partnerstvo i sa privatnim kapitalom u realizaciji tih projekata pa i subvencionisati iz budžeta privatni sektor zainteresovan za izgradnju obnovljivih izvora energije. Najvažnije je da u zemlji ima dovoljno elektrana za proizvodnju struje – kaže Savić.

Generalni sekretar Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić ističe da je opredeljenje države da ulaže u izgradnju novih postrojenja za proizvodnju struje ključno za elektroenergetsku stabilnost i bezbednost.

Ranije se govorilo o mogućnosti izgradnje gasnih elektrana za proizvodnju toplotne i električne energije koje bi se potrebnim količinom gasa za rad snabdevale iz gasovoda „Južni tok“. U međuvremenu je taj projekat otkazan ali je kroz Srbiju izgrađen „Turski tok“ koji takođe obezbeđuje dovoljno gasa za te svrhe. Te gasne elektrane kao i sva druga postrojenja, koje bi gradila država, bi trebalo da budu isključivo u njenom vlasništvu. Samo to je garant da će zemlja imati dovoljno struje ako dođe do neke krizne situacije – zaključuje naš sagovornik.

* Ovaj tekst je korigovan radi jasnije formulacije da se iznosi ulaganja u solarne elektrane i vetroparkove odnose na mogućnost odobravanja zajmova za realizaciju tih projekata, a ne na sredstva koja će biti izdvojena tokom 2022. iz budžeta Republike Srbije.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.