Da li je vodonik ključ za zelenu tranziciju?

Strateški cilj Evropske unije jeste proizvodnja 10 miliona tona i uvoz 10 miliona tona čistog vodonika do 2030. godine, a na putu dekarbonizacije i smanjenja zavisnosti od uvezenih fosilnih goriva, EU se opredelila za proizvodnju čistog vodonika, kao jednog od vodećih energenata u budućnosti.

Očekuje se da će vodonik igrati važnu ulogu u postizanju ciljeva EU za smanjenje emisije gasova staklene bašte za najmanje 55 odsto do 2030. i dostizanje neto nulte emisije do 2050. godine.

Postizanje tih ambicioznih ciljeva zahteva transformacione promene i punu mobilizaciju industrije, navela je Evropska komisija na svom portalu.

Vodonik se može koristiti za prenošenje i skladištenje energije, kao gorivo i energetska sirovina. Ne emituje CO2 i ne stvara skoro nikakvo zagađenje vazduha kada se koristi.

Čista upotreba vodonika, stvorenog korišćenjem obnovljivih ili niskougljeničnih izvora energije, može pomoći u dekarbonizaciji energetski intenzivnih industrija poput čelika, hemikalija i cementa, u transportnom sektoru i sektoru električne energije.

Da bi vodonik doprineo klimatskoj neutralnosti, njegovo korišćenje treba da postigne daleko veći obim i njegova proizvodnja mora postati dekarbonizovana.

Srbija se za eru vodonika priprema kroz donošenje neophodne regulative – urađen je nacrt vodonične strategije, kao i kroz razgovore o mogućnostima za proizvodnju ovog energenta u domaćem industrijskom sektoru.

U novembru prošle godine ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović razgovarala je sa predstavnicima kineske kompanije Shanghai Fengling Renewable, koja je zainteresovana za investicije u proizvodnju i skladištenje kapaciteta iz obnovljivih izvora energije u Srbiji, naročito zelenog vodonika.

Srbija bi time zauzela značajno mesto u Evropi u proizvodnji vodonika i pozicionirala se u budućnosti kao izvoznik ovog energenta, objavila je Vlade Srbije na svom portalu.

Ova kompanija, zajedno sa strateškim partnerima iz Ziđin majning grupe razmatra potencijalnu izgradnju hibridnog postrojenja, solarne i vetroelektrane u okolini Bora, koji bi proizvodili zeleni vodonik, a Ziđinu bi to omogućilo smanjenje troškova, navela je ranije ministarka energetike.

Planirana su ulaganja od oko dve milijarde evra u razvoj i izgradnju vetroelektrana i solarnih farmi, skladištenje energije za proizvodnju vodonika i tehnologije proizvodnje energije vodoničnim gorivom.

Pored zadovoljenja potrošnje električne energije u rudniku, obnovljiva energija koristila bi se za proizvodnju vodonika koji bi predstavljao skladište zelene energije, sa proizvodnim kapacitetom od 30.000 tona godišnje, navodi Energija Balkana.

Portal podseća i da jee Đedović Handanović tada ponovila da se Srbija nalazi u procesu energetske tranzicije u kojoj želi da dostigne 45 odsto udela obnovljivih izvora energije u proizvodnji električne energije do 2030. godine, punim korišćenjem svojih prirodnih potencijala.