Za poljoprivredu u budžetu 16 milijardi više: Šta kažu poljoprivrednici gde je potrebno najviše ulaganja?

Nakon rebalansa, budžet Ministarstva poljoprivrede veći je za 16,5 milijardi dinara i iznosiće 78,5 milijardi dinara, saopštilo je juče ovo Ministarstvo.

Za direktna plaćanja koja se odnose na premiju za mleko, osnovne podsticaje za biljnu proizvodnju i podsticaje u stočarstvu obezbeđeno je dodatnih 7,7 milijardi dinara, saopštili su, a za mere ruralnog razvoja 2,87 milijardi dinara.

Osim toga, finansijsku podršku će dobiti i proizvođači šećerne repe i to 35.000 dinara po hektaru, a najviše do 500 hektara i za ostvareni prinos od najmanje 50 tona po hektaru plative šećerne repe.

Predsednik Nacionalne asocijacije poljoprivrednika Srbije Jovica Jakšić za Danas kaže da je za šećernu repu malo proizvođača zainteresovano, da svi odustaju od toga, jer je veliki ulog.

“Treba dosta ulaganja u mašine, šećerane dosta toga rade same, tako da su poljoprivrednici samo sejali i štitili od korova. Od toga se odustaje, ali koliko će ova pomoć motivisati nekog da se vrati proizvodnji repe, videćemo. Ja ne razmišljam o tome”, kaže Jakšić.

Ministarstvo je najavilo i subvencionisanje dela kamate za period odlaganja otplate kredita odobren reprogramom, od šest do 12 meseci, a do kraja godine biće obezbeđeni i dodatni podsticaji poljoprivrednim gazdinstvima na ime regresa u iznosu od 20 dinara po litri goriva, za 50 litara po hektaru i za maksimalno 20 hektara, što znači maksimalno 20.000 dinara po gazdinstvu.

“Budžet koliko god da je veliki sve će zavisiti od toga kako se raspodeli. Ako bude otišao u ruke poljoprivrednih proizvođača koji se bave poljoprivredom biće dobro, ako bude i dalje ono što imamo na terenu da novac iz budžeta za poljoprivredu dobijaju oni koji se njome ne bave imaćemo problem”, napominje Jakšić.

Da bi pomoć bila adekvatna, kako kaže, potrebno je da novac dobiju oni koji obrađuju zemlju, koji imaju traktor.

“Ako budemo delili gorivo po hektaru, znamo i sami koliko ima poljoprivrednih gazdinstava koji ne obrađuju zemlju, koja su samo registrovana i postoje na papiru, taj novac ako ide njima, odlazi van poljoprivrede”, ističe naš sagovornik.

Jakšić kaže da postoji dosta stvari u koje treba usmeriti novac.

“Gorivo je previše skupo, teško dolazimo do agro kartica, ko ih ima taj može da sipa gorivo, ko nema – ne može. Imamo problem i sa benzinskim pumpama koje su udaljene, meni je prva pumpa na 15 kilometara i ja ne mogu da teram mašine tamo i nazad, da izgubim i vreme, i još da u kanistar mogu da sipam 60 litara”, kaže Jakšić, napominjući da je to onda bukvalno neisplativo.

Do problema, ističe, dolaze i oni koji do sada nisu kupovali na pumpama NIS-a i nemaju njihove kartice.
Jakšić kaže da je i đubrivo poskupelo, a da bi se zadržala proizvodnja i dobar rod mora da se radi kvalitetno, sa punom agrotehnikom.

“I za to bi trebalo neka sredstva izdvojiti. Ali najpre treba da se definiše i vidi koje poljoprivredno gazdinstvo radi, koje ne. Ko se bavi poljoprivredom, ko se ne bavi. To pitanje treba da se najpre reši, onda će sve ostalo lakše da se rešava”, napominje Jakšić.

Rezultate su ranije, podseća on, davale subvencije za poljoprivredne mašine, jer njih su kupovali oni kojima je to zaista potrebno, koji ih koriste, što je olakšavalo proizvodnju.

Poljoprivrednik iz Jaše Tomića Vukašin Baćina kaže za Danas da bi prioritet sada trebalo da bude isplata premija za mleko stočarima, jer je oni u Vojvodini nisu dobili već sedam meseci.

“Poljoprivrednici koji predaju mleko Imleku dobili su premiju pre mesec i po dana, u Vojvodini nismo dobili premiju za mleko. Mi koji predajemo Mlekoproduktu, Somborskoj ili Pančevačkoj mlekari još nismo dobili premije ove godine i pitam ako smo jedna država prosto je nemoguće da za one iz Srbije ima para, a za Vojvodinu nema”, ističe Baćina.

Povećanje budžeta za 16 milijardi dinara dovoljno je, kaže on, samo da se vrati deo duga poljoprivrednicima.

“Ministarstvo poljoprivrednicima duguje više od 50 milijardi dinara, tako da fali još 34 milijarde da se vrati dug”, napominje on.

Baćina podseća da Srbija već dugo nema mleka, da se iz dana u dana prodaje sve više krava i da će tek da se prodaju sada kada prestane ispaša i nestane stočne hrane.

“Sve zaostale premije mora da se isplati, da ljudi mogu da kupe hranu, moraju da isplate zaostale subvencije, poput onih za mehanizaciju, još nisu isplatili podsticajna sredstva za tovna grla, nisu isplatili za muzne krave, 25.000 dinara po muznom grlu. To sve nije isplaćeno, duguju ljudima po nekoliko godina za to”, nabraja Baćina.