Nepoželjne ne samo starije od 45 nego i mlađe od 35: Žene u Srbiji obrazovanije od muškaraca, ali i dalje čine većinu nezaposlenih

Procenjuje se da je oko 250.000 žena nezaposleno u zemlji (9,8 odsto), ali je van radne snage čak 52,1 odsto njih, dok je zaposlenih žena 43,2 odsto. Prema ovim podacima Republičkog zavoda za statistiku za period 2012-2022., a nedavno objavljenim u Publikaciji “Žene i muškarci u Republici Srbiji”, to je za čak 14,7 odsto manje od stope zaposlenosti muškaraca.

Nepoželjne ne samo starije od 45 nego i mlađe od 35

Da su jedna od najranjivijih kategorija na tržištu rada upravo žene 45+, podvlači Mima Perišić iz Udruženja “Žene na prekretnici”.

– Gotovo polovina od ukupnog broja žena na evidenciji NSZ su žene 45+ i ima ih oko 116.000. Više od trećine čeka na posao u proseku po pet godina, a svaka druga i do deset. Gotovo 90 odsto njih ima nisko ili srednje obrazovanje i da bi postale atraktivne na tržištu rada, potrebna im je podrška u vidu obuka i treninga koji im mogu pomoći da se dokvalifikuju i steknu neophodna znanja koja se traže. Ankete pokazuju da 85 odsto tih žena nikada nije bilo na obuci za prekvalifikaciju – kaže za Infostud Mima Perišić.

Biljana Maletin iz Ženske platforme za razvoj Srbije navodi za Infostud da sve više ovaj “paket” nepoželjne radne snage dopunjavaju i devojke od 25 do 35 godina!

– Žene koje počinju da traže posao posle 45 uglavnom su pre tog perioda bile zauzete brigom o deci, ili starima. Taj problem duplih uloga koje im se nameću je izuzetno veliki i društvo ga uporno ne prepoznaje. Zabrinjava, međutim, što sve teže do posla dolaze i devojke, koje posle završenih škola i fakulteta nisu poželjne poslodavcima, samim tim što se očekuje da će odlaziti na trudničko, porodiljsko i odsustva koja se tiču nege dece. Iako je po zakonu zabranjeno da im se postavljaju lična pitanja o planovima u vezi potomstva, jasno je da se u startu mlade žene često zaobilaze, bez obzira na sposobnosti i znanja – kaže Biljana Maletin za naš portal i dodaje da je situacija u unutrašnjosti Srbije znatno lošija.

Doktoriralo više žena nego muškaraca

Prema rečima naše sagovornice, uprkos napretku u zakonodavstvu, iz godine u godinu raste podela na bolje plaćene poslove u kojima dominiraju muškarci i pozicije sa lošijom zaradom gde su većinski žene.

– Neke oblasti rada poput prosvete, sudstva, pojedinih delova zdravstva i administracije, postale su striktno ženske. A u mnogo manjem broju ih ima u danas najplaćenijim poslovima u IT-ju, rudarstvu i energetici. Baš zbog mnogobrojnih uloga koje su nametnute ženi, ona bira sigurnije iako manje plaćene poslove u adminustrativnim, javnim funkcijama i uslugama. Pre svega joj je važno stabilnost i radno vreme uz koje može da preuzme ostale obaveze oko porodice, koje su joj društveno nametnute – objašnjava Maletin.

Podatak RZS je da su među diplomiranim studentima u 2022. godini, žene činile više od polovine u velikom broju područja obrazovanja, dok su muškarci dominantni u IT-ju i inženjerstvu, proizvodnji i građevinarstvu. U 2022. godini doktoriralo je više žena – 59 odsto, nego muškaraca – 41 odsto. Žene, ipak, čine većinu u sferi obrazovanja – 89 odsto, društvenim naukama, novinarstvu i informisanju – 68 odsto.

Najviše konkurišu na poslove prodavca i u administraciji

Statistika i trendovi u zapošljavanju sa portala Infostud pokazuju da kada je reč o nivou obrazovanja, većina žena koje su u protekloj godini tražile posao putem ove platforme su imale master ili fakultetsku diploma – njih čak 56 odsto.

– Prema informacijama sa našeg sajta, primećujemo da su žene najčešće konkurišale na poslove u oblastima kao što su: trgovina/prodaja, administracija, pozivni centri, marketing, računovodstvo i ljudski resursi. Pozicije na koje su konkurisale žene tokom 2023. su: prodavac, administrativni radnik, telefonski operater, komercijalista, poslovni sekretar i prodajni savetnik. Primetno je i da su one u većoj meri aplicirale za poslove u odnosu na muškarce. Čak 58 odsto njih je tražilo novi ili prvi posao, dok je taj procenat kod muškaraca iznosio 42 odsto – kaže Miloš Turinski, PR Infostuda.

Dr Mario Reljanović, naučni saradnik Instituta za uporedno prarvo i predsednik Centra za dostojanstven rad, navodi da je podela na muška i ženska zanimanja i dalje je faktički prisutna.

– U tom smislu svakako je bolje nego pre 10-ak godina, ali uporno opstaju negativne prakse poslodavaca kada je reč o diskriminaciji po osnovu majčinstva, ili da se žene po povratku sa porodiljskog ili odsustva radi nege deteta otpuste, ili premeste na niže pozicije. Nedozvoljena pitanja na razgovoru za posao, o udaji i rađanju, takođe su još uobičajena – objašnjava Reljanović za naš portal.

Kao najveće probleme diskriminacije žena na tržištu rada izdvaja upravo segregaciju žena u određene profesije, kao i seksualno uznemiravanje na radu.

– Istraživanja pokazuju da je takozvana „tamna slika“ seksualnog uznemiravanja u Srbiji izuzetno velika – ogromna većina ovih slučajeva se ne prijavljuje. Takođe, dodao bih da i neplaćeni kućni rad i dalje predstavlja problem, a njega dominantno obavljaju žene – zaključuje Reljanović.

Platni jaz najbolnija tačka rodne (ne)ravnopravnosti

Platni jaz između žena i muškaraca je 2018. godine iznosio 8,8 odsto, što znači da su žene bile tolko manje plaćene od muškaraca. Iako je pre nekoliko dana RZS objavio ovaj podatak star gotovo 6 godina, stručnjaci za ovu oblast smatraju da su danas ove razlike mogo veće. Podaci iz analize RZS pokazuju da su žene 2022. godine zarađivale u proseku oko 16.000 dinara manje od muškaraca. Žene u proseku primaju i penziju koja je 17 odsto niža u odnosu na prosečnu penziju muškaraca.

Na direktorskim, menadžerskim i drugim rukovodećim pozicijama u odnosu na muškarce, žene su u dvostruko manjem broju. Podatak Agencije za privredne registre pokazuje da u privredi Srbije žene vode tek 24,4 odsto biznisa.

– Ponovo je istaknuto i u tek objavljenom izveštaj EU o Srbiji za 2023. da je pozicija žena na tržištu rada i dalje nepovoljna u odnosu na poziciju muškaraca. Žene su mnogo češće izložene diskriminaciji prilikom zapošljavanja, nego muškarci i ukoliko se ne napravi neka značajna promena, biće potrebno još 58 godina da se ostvari puna rodna ravnopravnost u domenu rada i zatvori rodni jaz na tržištu rada – zaključuje Mima Perišić.