“Zlatna groznica” u Majdanpeku

Majdanpek obično tretiramo kao rudarsko i industrijsko mesto zahvaljujući rudniku bakra i indstrijskim pogonima.

Jer, nekako su nespojivi industrija i turizam. Bar na prvi pogled, jer pokazalo se da turističkih potencijala ima.

Prepoznao ih je i program EU za kulturno nasleđe i turizam koji je bespovratnim sredstvima finansirao avanturistički program “Zlatna groznica” jedine turističke agencije u Majdanpeku.

Dosadašnje petnaestogodišnje iskustvo sa avanturističkim programima, pokazalo je da su spoj starog i savremenog, prirodnih atrakcija i nematerijalnog nasleđa, sa odgovarajućim prezenterima i vodičima dobitna kombinacija.

-Projekat „Zlatna Groznica“ podrazumeva jednodnevnu potragu za zlatom u blizini Majdanpeka, po dolinama zlatonosne reke Pek i okolnim potocima. Potraga za zlatom će se obavljati uz pomoć „starovremenskih metoda“ ispiranjem zlata na način kako se to radi već hiljadama godina i uz pomoć moderne tehnologije – metal detektora. Kao prevozno sredstvo, koristiće se električni bicikli, koji su kao i metal detektori nabavljeni projektnim sredstvima – kaže za Danas vlasnik agencije Rade Stojković.

Stojković nam pojašnjava da pronalazak zlata nije cilj i nije namera “Zlatne groznice” naglašavajući da je važan put i doživljaj, a ne cilj, jer je ovo turisticki, a ne istrazivacki projekat.

-Mi pokazujemo načine potrage za zlatom. Starovremenski i moderni. U slučaju da ga kojim čudom pronađemo – vratićemo ga nazad u reku. Mi ne tražimo zlato, već prezentujemo načine potrage za zlatom, a naše zlato je jedinstvena i retka priroda oko nas – kaže Stojković.

Lazarev i kanjone reke Pek i Jagnjilo, pustinju u oblasti Valja Fundata (Dolina bez izlaza na vlaškom) i Pustinjac, koji su nastali tokom  višedecenijske prerade rude u potrazi za zlatom i bakrom, čiji pesak podseća na egipatske pustinje već obilaze turisti željni posebnog doživljaja.

-Većinom su domaći turisti, ali ima i stranaca: Italijana, Amerikanaca, Nemaca, Hrvata, Južnoafrikanaca, uglavnom zaposlenih u ambasadama u Beogradu. Reč je o platežnijim turistima željnih nesvakidašnje avanture. Prosek njihovih godina je 25 – 40. Odlično obrazovani, širokih pogleda i nesputani predrasudama. Bilo je većih grupa, 25 do 30 ljudi, a ponekad su dolazili i parovi posebno trazeći prolazak kroz kanjon reke Pek. Najpopularnija ture su ove godine bile: „Vlaška magija“  obilazak obrednih mesta vlaske mitologije i „Kroz pustinju i prašumu“ koja podrazumeva obilazak Pustinjca i kanjona reke Pek – priča sagovornik Danasa naglašavajući da je interesovanje avanturista za neverovatnu i jedinstvenu prirodu istoka Srbije značajno povećano i da je realna pretpostavka da će se takav trend i u budućnosti nastaviti.

Smatrajući da je turizam značajni privredni potencijal za ekonomski razvoj istočne Srbije EU sa 15 miliona evra i nemačko Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj BMZ sa 1,6 miliona evra, sprovode projekat EU za kulturno nasleđe i turizam.

Njime su osim lokalnih samouprava, lokalnih turističkih organizacija, organizacija koje upravljaju lokalitetima, obuhvaćene i privatne kompanija koje pružaju turističke usluge u osam opština i gradova u istočnoj Srbiji i Donjem Podunavlju: Smederevo, Požarevac, Kladovo, Negotin, Zaječar, Veliko Gradište, Golubac i Majdanpek.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Odbornik SO Majdanpek Martin Bežinarević podneo krivičnu prijavu zbog falsifikovanja dokumenata opštine

„Dečiji centar“ nastavlja promociju knjige „Moj prvi let“ autorke Maše Martić

Bežinarević: Zahtevamo javno izvinjenje Vlasima i ostavke

Osumnjičeni za ubistvo Danke Ilić u Tužilaštvu u Zaječaru