Foto: EPA/OLIVIER HOSLETSvetska meteorološka organizacija (WMO) saopštila je danas da je klima na Zemlji van ravnoteže više neko ikada jer koncentracije gasova staklene bašte pokreću kontinuirano zagrevanje atmosfere, okeana i topljenje leda. Ističu da su ove brze i velike promene desile poslednjih nekoliko decenija, a imaće štetne posledice stotinama, ako ne i hiljadama godinama.
Izveštaj WMO o stanju globalne klime za 2025., koji je objavljen danas na Svetski meteorološki dan, potvrđuje da su poslednjih 11 godina bile najtoplije, a da je prošla godina bila druga ili treća najtoplija u istoriji merenja, sa oko 1,43 stepena Celzijusovih iznad proseka, u odnosu na period od 1850. do 1900.
WMO upozorava da se planeta suočava sa rekordnim energetskim disbalansom, a da više od 90 odsto viška toplote upijaju okeani.
“Ekstremni događaji širom sveta, uključujući intenzivne vrućine, obilne padavine i tropske ciklone, izazvali su poremećaje i razaranja i istakli ranjivost naših međusobno povezanih ekonomija i društva. Okean nastavlja da se zagreva i apsorbuje ugljen-dioksid. U protekle dve decenije apsorbovao je oko 18 puta veće količine nego što čovek godišnje potroši“, navode.
Godišnja površina morskog leda na Artiku bila je na ili blizu rekordno niskog nivoa, površina morskog leda na Antarktiku bila je treća najniža ikada zabeležana, a topljenje glečera se nastavilo nesmanjeno, navodi se u izveštaju.
“Stanje globalne klime je u vanrednom stanju. Planeta Zemlja je prevaziđena. Svi ključni klimatski indikatori trepere crvenom bojom. Čovečanstvo je upravo preživelo 11 najtoplijih godina u istoriji. Kada se istorija ponovi 11 puta, to više nije slučajnost. To je poziv na delovanje”, rekao je generalni sekretar UN Antonio Gutereš.
Ovaj izveštaj je prvi put uključio energetski disbalans kao jedan od ključnih klimatskih indikatora. U stabilnoj klimi, energija koja dolazi od sunca približno je jednaka količini energije koja izlazi iz Zemljinog sistema.
Međutim, koncetracije gasova s efektom staklene bašte koji zadržavaju toplotu, kao što su ugljen-dioksid, metan i azot-oksid, povećale su se na najviše nivoe u poslednjih 800.000 godina što je poremetilo tu ravnotežu.
„Iz dana u dan naše vreme svakodnevno postaje ekstremnije. Toplotni talasi, šumski požari, suše, tropski cikloni, oluje i poplave su prošle godine izazvale hiljade smrtnih slučajeva, pogodile milione ljudi i nanele milijarde ekonomskih gubitaka“, rekla je Seleste Saulo generalna sekretarka Svetske meteorološke organizacije.
Zagrevanje atmosfere, uključujući vazduh na površini Zemlje (temperatura koju osećaju ljudi) predstavlja samo jedan odsto viška energije, dok se oko pet odsto skladišti u kontinentalnom kopnu, stoji u izveštaju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
