Izveštaj Evropskog stanja klime: Prošla godina bila je najtoplija u Evropi

Kako je saopšteno iz Delegacije EU u Srbiji, u 2024. godini, Evropa je bila najbrže zagrevajući kontinent, sa izraženim klimatskim razlikama – istočni delovi su se suočili s ekstremnim vrućinama i sušom, dok su zapadni delovi bili izuzetno topli i vlažni.

Istovremeno, Evropa je doživela najrasprostranjenije poplave od 2013. godine.

Izveštaj donosi i nekoliko pozitivnih pomaka: evropski gradovi postaju otporniji na klimatske promene, a u 2024. godini rekordnih 45 odsto električne energije proizvedeno je iz obnovljivih izvora.

Izveštaj, koji su pripremili Copernicus Climate Change Service Evropske unije i Svetska meteorološka organizacija, sadrži obimne podatke o klimatskim uslovima prošle godine u Evropi i Arktiku.

Ključni nalazi uključuju: rekordno visoke temperature površine mora za Evropu i Mediteran; najveće godišnje gubitke mase glečera u Skandinaviji i Svalbardu, Zapadna Evropa je doživela jednu od deset najkišovitijih godina u istoriji, Jugoistočna Evropa imala je manje padavina od proseka i najsušnije leto u poslednjih 12 godina, u Evropi je zabeležen rekordni broj ekstremno toplih dana i tropskih noći, dok se površina sa temperaturama ispod nule smanjuje.

Ekstremni vremenski uslovi predstavljaju sve veći rizik za urbane oblasti u Evropi. Izveštaj poziva na hitne mere za poboljšanje otpornosti, posebno u vezi sa rizicima od poplava. Ove mere su ključne za ublažavanje očekivanih šteta u gradovima, koje bi do 2100. godine mogle biti i do deset puta gore.

Smanjenje uticaja klimatskih promena u Evropi biće prioritet EU u narednih pet godina, navodi se u saopštenju Delegacije EU u Srbiji.

Planira se razvoj evropskog mehanizma civilne zaštite, jačanje otpornosti zajednica i sprovođenje evropskog plana prilagođavanja klimatskim promenama kako bi se zemlje EU podržale u suočavanju s ovim izazovima.