Kako suvo lišće može da pomogne životnoj sredini?

Dani postaju kraći, temperature koliko-toliko prijatnije, naše trpeze obojenije narandžastom – stižu nam šargarepe, bundeve i pomorandže. I potencijalno vizuelno najjasniji vesnik jeseni: do juče zeleno lišće poprima žuto-zlatne nijanse.

Ukoliko imate dvorište, možda dolazite u iskušenje da uzmete grabulje i pokupite suvo lišće. U slučaju da kompostirate, ono će završiti u vašem komposteru – a ako ne (što je kod nas češći slučaj), verovatno u džinovskoj vreći u kontejneru odakle će poći put deponije.

Đubre organskog porekla, poput lišća, tokom trulenja na smetlištima oslobađa velike količine gasova koji zagrevaju planetu, doprinoseći tako jednom od najvećih izazova današnjice – klimatskim promenama, piše portal Klima101.rs

Ali opalo lišće ne mora nužno da bude problema, već rešenja. Ključna karika u tome hoće li igrati ulogu „zlikovca” ili „pozitivca” jesmo – mi sami.

Naime, dok se biljni otpad, uključujući lišće, razlaže na manjoj površini i u ograničenom obimu, ono poboljšava kvalitet zemljišta i na druge načine obogaćuje „dvorišne” ekosisteme.

A sve što treba da uradite je da ne radite maltene ništa, odnosno da prepustite opalo lišće u svom dvorištu prirodnom ciklusu razgradnje, uz samo malo pomoći sa vaše strane. Danas ćemo se osvrnuti na benefite.

Bolji kvalitet zemlje uz niže troškove

Kada pograbuljamo i uklonimo lišće, mi odstranjujemo nutrijente koji se nalaze u njemu i tako remetimo prirodni ciklus kruženja materije.

Ali priča ide i dalje od toga: mi onda odlazimo do lokalne radnje za baštovane u potrazi za đubrivom kako bismo nahranili biljke. Tu hranu (ili barem deo) smo već imali u opalom lišću i izgubili kroz sređivanje dvorišta.

Sa druge strane, ako bismo lišće samo rasporedili po parceli, ono bi, raspadajući se, hranilo zemlju stvarajući prirodan kompost – korisno bio-đubrivo koje pospešuje rast biljaka, višestruko doprinoseći očuvanju našeg okruženja.

Najvažnije aktere u razlaganju opalim lišća predstavlja jedna grupa organizama – mikrobi. Iako su mikroskopski sitni i nevidljivi golim okom, mikroba u zemljištu ima veoma mnogo: čak 10 milijardi u samo jednom gramu. Oni koriste lišće kao gorivo za dobijanje energije i rast, a u tom procesu – lišće se raspada na sve sitnije komadiće i pruža zemlji nutrijente, a u atmosferu se oslobađa ugljenik.

Pored mikroba, opalim lišćem se hrane i životinje poput stonoga, crva i glisti. Ali hranljive materije za zemljište u ovom slučaju dolaze od njihovog izmeta kada svare lišće.

Ovako nastaje još plodnije tlo za mikrobe, a lišće polako i prirodnim putem nestaje sa vašeg travnjaka i đubri biljke – bez dodatnih izdataka za vaš budžet.

Uprkos tome što je zabrinutost da bi opalo lišće moglo da koči rast trave (zbog blokiranja sunčevog zračenja) delimično opravdana, ovo se dešava samo ako se ono ostavi u debelim naslagama i na gomilama. Kada se rasporedi u tanjem sloju, koristi su brojnije od samog obogaćivanja zemljišta.

Po čemu se razlaganje u dvorištu razlikuje od onog na deponiji?

Razlaganje bio-otpada u dvorištu dešava se u prisustvu kiseonika, a na deponiji u odsustvu – prvi proces se zove aerobna digestija, a drugi anaerobna. Tokom oba ova procesa ispuštaju se gasovi sa efektom staklene bašte, ali sa jednom bitnom razlikom: najpre, jedan je prirodan, a drugi se odvija u kontrolisanim uslovima.

Ma koliko nas ovo „kontrolisani” uslovi navelo na pomisao da je u pitanju eventualno povoljnija opcija, štetne emisije su – nekontrolisane.

Kako bismo to objasnili, treba da se podsetimo znanja sa časova hemije u srednjoj školi. Usled dostupnosti kiseonika, pri aerobnoj digestiji đubreta na otvorenom nastaje ugljen-dioksid (CO2), dok se pri anaerobnoj oslobađa i metan (CH4).

Ova informacija sama po sebi ne znači mnogo osim da su u pitanju gasovi koji zagrevaju našu planetu. Međutim, iako se ugljen-dioksid znatno duže ostaje u atmosferi, metan zadržava 84 puta više toplote.

Trulenje u prirodi bismo mogli da uporedimo sa kompostiranjem koje zapravo imitira prirodne uslove raspadanja organskog otpada. U tom slučaju dostupne su nam i studije koje kažu da je ono znatno manje pogubno po klimu od deponovanja.

Kako pokazuje istraživanje američkih naučnika, upravo na deponijama nastaju najveće količine gasova sa efektom staklene bašte koje dostižu 400 kilograma ekvivalenta ugljen-dioksida po toni đubreta biološkog porekla.

Sa druge strane, kada se bio otpad kompostira i raspada uz dostupnost kiseonika, štetne emisije nisu samo manje, već čak odlaze „u minus” i iznose -41 kilograma ekvivalenta ugljen-dioksida po toni, navodi se u naučnom radu.

A kako je to uopšte moguće?

Naime, u pitanju je relativno kompleksna računica, u kojoj su istraživači  uključili koristi koje bi se dobile korišćenjem dobijenog komposta u unapređenju kvaliteta zemlje. Ali ako želimo da se zapravo bavimo emisijama, neophodni su upravo ovakvi pristupi, koji sagledavaju širu sliku teško uhvatljivih fenomena.

Korišćenje lišća umesto malča za zaštitu od korova

Još jedan trošak koji bi baštovanima moglo da smanji opalo lišće jeste – trošak za malč, kao i za herbicide.

Upotrebom malča se smanjuje gubitak vlage budući da ovaj materijal štiti zemljište od direktne izloženosti suncu. Međutim, ako imate listopadno drveće u svom dvorištu, istovremeno imate i – svojevrsni malč, opalo lišće.

Korisnost lišća u tom pogledu seže i mnogo dalje: tlo se štiti od erozije, suzbija se razvoj korova i stvara izolacija koja štiti korenje biljaka od izmrzavanja u zimskim mesecima.

Zahvalnost za ostavljeno suvo lišće dobićete i od životinja. Bubamare, pčele u hibernaciji, moljci i drugi sitni insekti pronašli bi utočište i hranu u vašem „divljem” dvorištu, a zauzvrat bi doprinosili zdravlju svoje životne sredine.

Naposletku, odluka o tome da li ćete srediti dvorište ili ne, prepuštena je vama samima i vašim prioritetima.

Ipak, u njenom donošenju, bitno je da budete informisani i da znate i pozitivne i negativne strane medalje. Ovim osvrtom hteli smo da vam pružimo upravo to.