Foto: Pixabay/SD-Pictures
Danas ugljen-dioksid oslobađamo deset puta brže nego što je bio emitovan i u jednom periodu čak pedeset hiljada godina unazad, otkriva studija koja je nedavno objavljena u multidisciplinarnom naučnom časopisu PNAS.
Zahvaljujući međunarodnom timu naučnika, možemo da razumemo nagle promene klime na našoj planeti kroz desetine hiljada godina.
Ali ne samo to, već nam rezultati pružaju nove, korisne uvide o ozbiljnosti aktuelnih antropogenih klimatskih promena.
Kao svojevrsno sredstvo za putovanje kroz vreme, naučnicima je poslužio drevni led sa Antarktika koji su bušili i do 3,2 kilometara dubine, prenosi portal Klima 101.
U mehurićima vazduha u ledu, koji se stvarao stotinama hiljada godina, zarobljeni su atmosferski gasovi, a analizom uzoraka dobijaju se podaci o sadržini, a samim tim i zapisi o davnašnjoj klimi.
Jedan od omiljenih argumenata klimatskih skeptika jeste da se klima menjala i mnogo pre nego što je čovečanstvo počelo da sagoreva fosilna goriva.
Mada to jeste slučaj, u prošlosti su koncentracije ugljen-dioksida varirale usled ledenih doba i drugih prirodnih ciklusa, i to znatno sporije nego sada kada su krivac za klimatske promene – ljudi.
„Kroz ovo istraživanje, identifikovali smo najbrže stope prirodnog porasta ugljen-dioksida koje su ikada zabeležene u prošlosti”, kazala je Ketlin Vend sa Koledža Zemlje, okeana i atmosferskih nauka pri Univerzitetu u Oregonu. „Današnja stopa, uglavnom izazvana ljudskim emisijama, je deset puta veća.”
Tokom najvećih prirodnih porasta, nivoi ugljen-dioksida skočili bi za 14 ppm (parts per million, delova na milion) za pedeset pet godina. Ovi skokovi dešavali su se otprilike na svakih 7.000 godina.
Trenutno, za ekvivalentno povećanje gasa koji zagreva Zemlju treba tek pet ili šest godina.
Prema podacima sa mernih stanica na Havajima (Mauna Loa i Maunakea), u poslednjih pet godina (2019-2023) koncentracije ugljen-dioksida uvećale su se za 12,34 ppm, a u poslednjih šest za čak 15,17 ppm.
Ali i dalje od toga: u martu 2024. koncentracije ugljen-dioksida bile su za rekordnih 4,7 ppm veće nego u martu 2023.
Ova studija je samo jedna u nizu koja rasvetljava koliko je današnjica, pod uticajem ljudi, potpuno bez presedana. Sa druge strane, rešenje je dobro poznato: energetska tranzicija.
Međutim, ona se i dalje odvija previše sporo da bi se ostvarili ciljevi o obuzdavanju globalnog zagrevanja na 1,5 °C u skladu sa Pariskim sporazumom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
