Nova studija: Beton sa dodatkom taloga kafe jači za 30 odsto

U novoj studiji, tim naučnika iz Australije otkriva da bi dodavanje kafenog taloga u beton moglo da ojača ovaj građevinski materijal za 30%.

Ali organski otpad ne može tek tako da se doda u smesu zato što bi se onda desilo potpuno suprotno: finalni produkt bi oslabio.

Ključ je u specijalnoj obradi. Koristeći niske nivoe energije, autori eksperimenta zagrevali su talog na 350 °C u odsustvu kiseonika. Ovaj proces naziva se piroliza. U pitanju je termalno raspadanje organskih molekula, a rezultat je biougalj – porozan materijal, bogat ugljenikom, piše portal Klima101.

Kada se 15% peska u mešavini za beton zameni posebno tretiranim kafenim talogom, rezultat je ojačavanje betona za skoro jednu trećinu u poređenju sa običnim betonom.

Svake godine čovečanstvo baci deset milijardi tona ostataka kafe, a većina ovog otpada završi na deponijama širom sveta.

Ipak, ostaci sa dna vaše šoljice kafe mogli bi da dobiju potpuno novi život. I to ni manje ni više nego u građevinarstvu.

U novoj studiji, tim naučnika iz Australije otkriva da bi dodavanje kafenog taloga u beton moglo da ojača ovaj građevinski materijal za 30%.

Ali organski otpad ne može tek tako da se doda u smesu zato što bi se onda desilo potpuno suprotno: finalni produkt bi oslabio.

Ključ je u specijalnoj obradi. Koristeći niske nivoe energije, autori eksperimenta zagrevali su talog na 350 °C u odsustvu kiseonika. Ovaj proces naziva se piroliza. U pitanju je termalno raspadanje organskih molekula, a rezultat je biougalj – porozan materijal, bogat ugljenikom.

Kada se 15% peska u mešavini za beton zameni posebno tretiranim kafenim talogom, rezultat je ojačavanje betona za skoro jednu trećinu u poređenju sa običnim betonom.

Ovo je jedna od inovacija kojima bi mogle da se „ubiju” dve muve.

Najpre, došlo bi do prenamene organskog otpada koji bi u suprotnom, raspadajući se na smetlištima, doprinosio emisijama metana – gasa koji ima višestruko veću moć zagrevanja od ugljen-dioksida. Povrh toga, s obzirom na vrtoglavi napredak građevinske industrije, smanjila bi se potražnja za peskom koji se uobičajeno vadi iz korita reka ili sa rečnih obala.

„Na temelju pristupa cirkularne ekonomije, možemo zadržati organski otpad van deponija, i bolje očuvati naše prirodne resurse kao što je pesak“, objasnio je profesor Džie Lie sa Univerziteta RMIT iz Melburna.

U građevinarstvu se iskoristi 50 milijardi tona peska godišnje, a uz kafeni talog upotreba ovog ograničenog materijala može da se redukuje, a samim tim i negativni uticaji njegove eksploatacije na životnu sredinu.