Foto: Shutterstock / Antonio GuillemProšla 2024. godina bila je najtoplija od kada se vrše merenja, a globalna klimatska predviđanja pokazuju da će temperature ostati na ili blizu rekordnih nivoa i u narednih pet godina, povećavajući klimatske rizike i uticaje na društva, ekonomije i održivi razvoj, navodi se u najnovijem izveštaju Svetske meteorološke organizacije.
Prema njhovim prognozama, postoji 80 odsto šanse da će barem jedna godina između 2025. i 2029. biti toplija od najtoplije. Takođe, 86 odsto je šansi da će neka od narednih pet godina dostići prosečnu temperaturu višu od 1,5°C u odnosu na predindustrijski period (1850–1900).
“Prosečna godišnja globalna temperatura za svaku godinu između 2025. i 2029. godine biće između 1,2 i 1,9 stepeni Celzijusa viša od predindustrijskog proseka u periodu od 1850. do 1900. godine”, navodi SMO.
Izveštaj ne daje globalna predviđanja za pojedinačne godine, ali ukazuju na to da svaki dodatni delić stepena zagrevanja pokreće snažnije toplotne talase, ekstremne padavine, intenzivne suše, topljenje ledenih pokrivača, morskog leda i glečera, zagrevanje okeana i porast nivoa mora.
„Upravo smo doživeli deset najtoplijih godina u istoriji. Nažalost, ovaj izveštaj Svetske meteorološke organizacije ne pruža znake predaha u narednim godinama, a to znači da će doći do sve većeg negativnog uticaja na naše ekonomije, naš svakodnevni život, naše ekosisteme i našu planetu. Kontinuirano praćenje i predviđanje klime je neophodno kako bi se donosiocima odluka pružili naučno zasnovani alati i informacije koje će nam pomoći da se prilagodimo“, rekla je zamenica generalnog sekretara SMO Ko Baret.
Predviđa se da će zagrevanje Arktika tokom narednih pet produženih zima (od novembra do marta) biti tri i po puta veće od globalnog proseka, na 2,4°C iznad prosečne temperature tokom poslednjeg 30-godišnjeg osnovnog perioda (1991-2020).
Pretpostavke morskog leda za mart 2025-2029. ukazuju na dalje smanjenje koncentracije morskog leda u Barencovom moru, Beringovom moru i Ohotskom moru.
Izveštaj ukazuje i na velike regionalne razlike u količini padavina. Za period od maja do septembra u godinama 2025–2029, očekuju se vlažniji uslovi u Sahelu, severnoj Evropi, Aljasci i severnom Sibiru, dok se sušniji uslovi očekuju iznad Amazona. U južnoj Aziji, gde je poslednjih godina, osim 2023. uglavnom bilo vlažnije od proseka, taj trend bi mogao da se nastavi, iako ne nužno u svim sezonama.
Podsećaju da su se zemlje potpisnice Pariskog sporazuma obavezale da će ograničiti globalno zagrevanje na znatno ispod 2°C, uz nastojanje da ostane ispod 1,5°C. Ovogodišnja konferencija UN o klimatskim promenama, COP30, koja će se održati u novembru u Brazilu, razmatraće ažurirane planove akcije za klimatske promene poznate kao Nacionalno utvrđeni doprinosi, koji su ključni za postizanje ciljeva Pariskog sporazuma.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
