Foto: FAO/Dejan Đurđević Zemljište kao jedan od najvažnijih neobnovljivih prirodnih resursa ima direktan uticaj na ruralni i ekonomski razvoj i očuvanje prirodnih ekosistema, ipak uticaj klimatskih promena i ljudskih aktivnosti dovode do degradacije i zagađenja zemljišta, koje dalje utiče na poljoprivredne useve, hranljivu vrednost poljoprivrednih proizvoda i zdravlje ljudi i životne sredine, poručeno je sa regionalnog dijaloga koji je održan danas povodom Svetskog dana zemljišta pod sloganom „Zemljište i voda: Izvor života“.
Kako je istaknuto u saopštenju, samo pravilno i održivo upravljanje zemljištem, koje pokriva najveći deo teritorije Srbije, može značajno doprineti bezbednosti hrane, poljoprivrednoj proizvodnji i ruralnim zajednicama.
A da bi se to postiglo, kako je zaključeno, potrebno je raditi na jačanju saradnje između sektora, promociji održivijih praksi i implementaciji inovativnih i održivih rešenja, uključujući i investicije u nove tehnologije, sa ciljem smanjenja rizika od zagađenja zemljišta i ublažavanja efekata klimatskih promena – kako bi poljoprivredni sektor u Srbiji mogao da ostvari inkluzivan i održiv ekonomski razvoj, uz dugoročno očuvanje svojih prirodnih resursa.
Uzimajući u obzir potencijale poljoprivrednog sektora Srbije, posebno u oblastima organske poljoprivredne proizvodnje i regenerativne poljoprivrede, Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) i Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA) danas su okupile predstavnike ministarstava, univerziteta, instituta i FAO, sa ciljem promocije održivih praksi upravljanja zemljištem i ubrzanje akcija za zaštitu i smanjenje zagađenja zemljišta, u politikama i praksi.
„FAO i SEPA su do sada sprovele niz aktivnosti, direktno vezanih za zdravlje i smanjenje zagađenja zemljišta u Srbiji u cilju postizanja nacionalnih ciljeva za održivo upravljanje zemljištem i organsku poljoprivredu“, naveo je Aleksandar Mentov nacionalni koordinator programa Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).
Zemljište u zaštićenim oblastima
Tamara Perunović, zamenica direktora Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA) istakla je da „Aktivnosti koje Agencija sprovodi sa Organizacijom Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu, a koje imaju za cilj sprečavanje difuznog zagađenja zemljišta, predstavljaju odličan primer saradnje sa naučnim institucijama u cilju izrade metodologije procene difuznog zagađenja zemljišta i suočavanja sa rizicima i pretnjama za zdravlje zemljišta.
„Ispitivanje zemljišta na pilot područjima u okviru zaštićenih oblasti je pokazalo da su neophodne posebne mere zaštite zemljišta na ovim područjima, kao i podizanje kapaciteta korisnika zemljišta, kako bi se smanjilo zagađenje“, dodala je ona.
Informacioni sistem i poljoprivredno zemljište
Prema rečima Aleksandre Mičete iz Uprave za poljoprivredno zemljište Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede veoma važan korak, koji će doprineti i zaštiti zemljišta je uspostavljanje Informacionog sistema o poljoprivrednom zemljištu.
“On prvenstveno ima ulogu u praćenju stanja državnog poljoprivrednog zemljišta, ali je i dalje potrebno da kroz zajedničku saradnju i deljenje znanja doprinesemo očuvanju ovog vrednog resursa”, rekla je ona.
Prepoznajući važnost međusektorske saradnje, na događaju je istaknuta i važna veza između nauke i politike, neophodna za obezbeđivanje adekvatnog upravljanja zemljištem i pravilnog korišćenja pesticida i promociju održivih praksi koje će doprineti smanjenju zagađenja zemljišta.
U skladu sa ovogodišnjom globalnom temom, Zemljište i voda: Izvor života, učesnici su posebnu pažnju posvetili povezanosti između vode i zemljišta u poljoprivrednoj proizvodnji, dva resursa od kojih potiče 95 odsto hrane na globalnom nivou. Zdravo zemljište je prirodni filter, koji prečišćava i skladišti vodu, a održivo upravljanje zemljištem povećava količine i kvalitet vode, koja je neophodna za poljoprivrednu proizvodnju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
