Jedanaest godina čekanja pred vratima EU: Na današnji dan 2012. Srbija dobila status kandidata

Od tada je prošlo 11 godina, a Srbija još uvek ima isti taj status, a cilj, odnosno, punopravno članstvo u EU se ne nazire.

Evropski savet razmatrao je 1. marta 2012. godine mogućnost da Srbija dobije status kandidata za članstvo.

Predstvnici 27 članica Evropske unije raspravljali su tada u  Briselu o ovoj temi i odlučeno je da su ispunjeni uslovi da Srbija postane kandidat.

Tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da je to „veliko ostvareneje za Srbiju, ali ne i epohalno“.

On je dodao tada da će epohalno biti kada Srbija konačno uđe u EU i dobije mogućnost da koristi sve benefite članstva.

Tadić je istakao da je politika „i Evropa i Kosovo“ uprkos svim iskušenjima i preprekama prošla međunarodni test i da je uveren da nema druge bolje mogućnosti.

„Moramo da brinemo o našim građanima, njihovom životnom standardu, i da braneći naše nacionalne interese doprinosimo politici pomirenja i da se krećemo ka EU zbog budućnosti naše dece“, naveo je tada Tadić.

Aleksandar Vučić je u svom ekspozeu 2014. godine izneo svoju viziju o brzini pristupanja Srbije EU.

Cilj Srbije je, kako je tadašnji premijer Aleksandar Vučić rekao, da se svih 35 pregovaračkih poglavlja zatvori 2018. godine.

Hronologija integracije:

12. april 2005: EK dala pozitivnu ocenu Studiji o izvodljivosti

10. oktobar 2005: Početak pregovora EU i zajednice SCG o SSP

3. maj 2006: EK suspendovala pregovore sa SCG zbog nesaradnje s Haškim tribunalom

19. decembar 2006. Potpisan regionalni sporazum CEFTA

13. jun 2007: Nastavak pregovora o SSP

18. septembar 2007: EU i Srbija potpisali sporazume o viznim olakšicama i readmisiji

19. april 2008: EU i Srbija potpisali SSP

1. januar 2009. Srbija počela jednostranu primenu Prelaznog sporazuma

7. decembar 2009: Odluka EU o početku primene Prelaznog sporazuma

19. decembar 2009: Srbija uvrštena na belu šengensku listu

22. decembar 2009: Srbija podnela kandidaturu za članstvo u EU

24. novembar 2010: Srbija dobila Upitnik EK

12. oktobar 2011: EK preporučila da se Srbiji dodeli status kandidata

2. februar 2012: Srbija dobija status

Proces pregovora o pristupanju Srbije EU

Pregovori o pristupanju Srbije EU formalno su otvoreni Međuvladinom konferencijom 21. januara 2014. godine u Briselu.

Proces analitičkog pregleda zakonodavstva (skrining) započeo je 25. septembra 2013. kada je u Briselu održan skrining za Poglavlje 23 posvećeno Pravosuđu i osnovnim pravima, a 24. marta 2015. godine održavanjem bilateralnog skrininga za Poglavlje 33 o finansijskim i budžetskim odredbama završen je celokupan proces skrininga.

Poglavlja:

1. Slobodno kretanje robe,

2. Slobodno kretanje radnika,

3. Pravo osnivanja preduzeća i sloboda pružanja usluga,

4. Slobodno kretanje kapitala,

5. Javne nabavke,

6. Pravo privrednih društava,

7. Pravo intelektualne svojine,

8. Politika konkurencije,

9. Finansijske usluge,

10. Informaciono društvo i mediji,

11. Poljoprivreda i ruralni razvoj,

12. Sigurnost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika,

13. Ribarstvo,

14. Transportna politika,

15. Energetika,

16. Oporezivanje,

17. Ekonomska i monetarna politika,

18. Statistika,

19. Socijalna politika i zapošljavanje,

20. Preduzetništvo i industrijska politika,

21. Trans-evropske mreže,

22. Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata,

23. Pravosuđe i osnovna prava,

24. Pravda, sloboda i bezbednost,

25. Nauka i istraživanje,

26. Obrazovanje i kultura,

27. Životna sredina,

28. Zaštita potrošača i zaštita zdravlja,

29. Carinska unija,

30. Spoljni odnosi,

31. Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika,

32. Finansijski nadzor,

33. Finansijske i budžetske odredbe,

34. Institucije,

35. Ostalo.

Koliko su trajali pristupni pregovori drugih zemalja sa EU?

Iskustvo zemalja koje su tada već postale članice EU pokazuje da su pristupni pregovori u procesu pridruživanja trajali između tri i šest godina, pisao je B92.

Zemlje koje su najbrže završile pregovore su Slovačka, Malta, Letonija i Litvanija, koje su zvanično počele da pregovaraju sa EU u februaru 2000, a zatvorile sva poglavlja u decembru 2002. godine.

Ove četiri zemlje postale su članice EU 1. maja 2004. godine, u takozvanom velikom talasu proširenja.

U isto vreme Uniji su se priključile i Češka, Estonija, Kipar, Mađarska, Poljska i Slovenija, koje su otvorile pristupne pregovore 31. marta 1998. godine, a zatvorile ih u decembru 2002.

Razlika je i u tome što su pregovori između EU i 10 tadašnjih kandidata za članstvo bili podeljeni na 31 poglavlje.

Kipar je predstavljao poseban slučaj pošto je bio jedina zemlja koja je ušla u EU, a da nije imala kontrolu nad celokupnom svojom teritorijom, što važi i danas.

Bugarska i Rumunija su počele zvanično da pregovaraju u februaru 2000. godine, takođe po 31 poglavlju, a pregovori su zatvoreni u junu, odnosno u decembru 2004.

Hrvatska je u oktobru 2001. godine potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, koji je stupio na snagu u februaru 2005.

Oni su u junu 2004. godine stekli status kandidata za članstvo, zvanično su otvorili pregovore u oktobru 2005. godine, a zatvorila ih u junu 2011, a 1. jula 2013. godine Hrvatska je primljena u EU.

Proces pristupanja EU bio je za Hrvatsku dugotrajniji i teži nego za prethodne zemlje kandidate. Samo otvaranje pregovora kasnilo je zbog nedovoljne saradnje s Haškim tribunalom.

Kriterijumi za prijem u EU, u poređenju sa onima iz prethodna dva talasa proširenja, znatno su prošireni i pooštreni kada je Srbija dobila status kandidata.

Institucionalna kriza izbila je 2005. godine kada su Holandija i Francuska na referendumu odbacile novi evropski ustav; finansijska kriza, tri godine kasnije, dodatno je gurnula pitanje proširenja na margine političkih debata u Briselu, a kao posledica toga usledio je „zamor od proširenja“.

EU je, takođe, učila na greškama. U Briselu i prestonicama država EU raširilo se uverenje da je bilo pogrešno dozvoliti Bugarskoj i Rumuniji da se priključe EU, budući da nisu do kraja sprovele nužne reforme, te je izveden jasan zaključak – nema više prečica.