„Huk stotina hiljada ljudi na ulicama Beograda 15. marta će dugo ostati ozbiljna trauma Vučića“: Gde je godinu dana posle on, a gde je studentski pokret?

Gde ste bili,šta ste radili-ništa…

15.mart nije Vuciceva trauma nego trauma svih onih koji su zeleli da nesto promene. Neorganizacijom i manjkom ideje oropustena je sansa da se nesto promeni. Taj dan je poraz svih i cele Srbije.

Šta smo izgubili nakon 9.marta 1991? Hiljade mladih života u ratovima u kakvim „Srbija nije učestvovala“, hiljade rasturenih porodica,desetine hiljada mogućih nosilaca razvoja i prosperiteta, mir i zadugo šansu da standardom dostignemo „najsiromašnije“ članice EU. ..
Šta smo posle 05.oktobra izgubili? Dobar deo ekonomskog suvereniteta, „nešto“ teritorije, priliku da obnovimo neke privredne grane odgovarajuće za razvoj na ovom podneblju, premijera za koga „legenda kaže“ da je mogao biti „motor“ neophodnih reformi ..
Šta gubimo u periodu posle 15.marta 2025. ? Kako stvari stoje ili se odvijaju (zavisno iz kakvog se ugla posmatra) ukoliko ne dođe do obrta za 180 stepeni, trajno gubimo šansu da od Srbije napravimo prostor vladavine reda i zakona sa funkcionalnim institucijama- jednom rečju -državu po meri pravdoljubivih i slobodarskih patriota.

Studentski pokret masovniji nego ikad strpljivo ceka preCednicke i parlamentarne izbore
A vlast panicno gleda pad rejtinga i grebe i rukama i nogama sve sto moze ne bi li se odrzali i sporije padali. I njima je jasno da padaju samo je pitanje dokle ce izdrzati da ne raspisuju izbore pre nego sto moraju