Analiza Njujork Tajmsa o predsedniku Srbije: Vučić odbacuje optužbe da je "mali Putin" 1foto EPA-EFE/SERGEI ILNITSKY / POOL

Lideru Srbije Aleksandru Vučiću, dosta je da ga vređaju kao „malog Putina“ koji namerava da izvrši agresiju na krhke susede svoje zemlje na Balkanu, piše Njujork Tajms u tekstu koji se bavi odnosima na Zapadnom Balkanu, posebno osvrćući se na narativ da je predsednik Srbije „mali Putin“ i uticajem Rusija na mir u ovom delu Evrope.

– Da li Rusija, zaglibljena u brutalnom ratu u Ukrajini, koristi Srbiju da podstakne podele u Evropi i izazove ponovni sukob u bivšoj Jugoslaviji da bi odvratila NATO od bitke koja besni na istoku?, pita Njujork Tajms i primećuje da su se strahovi da rasplamsali nakon događaja na severu Kosova i Metohije 31. jula kada je kulminirao spor dve strane oko registarskih tablica, odnosno, kako navode između Srbije, koja je vezana za Rusiju istorijom, religijom i dubokim neprijateljstvom prema NATO-u, i nekadašnje srpske pokrajine Kosovo.

Taj je spor doveo do neobuzdanih protesta, blokada puteva i pucnjave — aktiviranja zvona za uzbunu u Atlantskom savezu.

– Nemiri na Kosovu i napetosti u obližnjoj Bosni i Hercegovini izazvane Miloradom Dodikom, zaraćenim liderom tamošnje etničke srpske enklave koju podržava Moskva, i tvrdolinijaškim hrvatskim nacionalistima doveli su do upozorenja da Rusija pokušava da podstakne tenzije, utihnuta, ali nikada stvarno rešena, iz balkanskih ratova 1990-ih, piše Tajms.

Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil, veteran diplomatskih problema čije je nedavno imenovanje signaliziralo povećanu anksioznost Vašingtona oko Balkana, rekao je da je Rusija, koja nudi samo „ekonomske ucene“ i „haos u celom regionu“, našla malo onih koji bi ih prihvatili.

„Uprkos uticaju Rusije na energetski sektor Srbije i uprkos njenim sveprisutnim nastojanjima da dezinformiše ovde, Srbi su odlučili da je njihova budućnost sa Evropom i Zapadom“, rekao je Hil.

Ruske novinske kuće i nalozi na društvenim mrežama mesecima su objavljivali zapaljive izveštaje o etničkim Srbima na Kosovu i u Bosni koji trpe nepodnošljivo ugnjetavanje. Izveštaji, koji u velikoj meri ponavljaju rusku propagandu o stradanju etničkih Rusa koji žive u Ukrajini, ohrabrili su tvrdolinijaške, promoskovske srpske nacionaliste, primećuje Njujork Tajms.

– Bes među oko 65.000 etničkih Srba koji još uvek žive na Kosovu, naseljenom većinom etničkim Albancima i otrgnutim od srpske kontrole NATO bombardovanjem 1999. godine, tinjao je godinama. Ali tenzije su opasno skočile 31. jula kao odgovor na plan, kasnije odložen, od strane kosovskih vlasti da zabrane srpske registarske tablice i lična dokumenta od 1. avgusta, pišem ovaj medij.

Slaviša Ristić, bivši gradonačelnik Zubinog Potoka koji skoro u potpunosti naseljavaju etnički Srbi, rekao je da nikada ne bi dobrovoljno stavio kosovske tablice na svoja kola jer bi to značilo priznavanje nezavisnosti Kosova, nešto što ne dolazi u obzir za gotovo sve Srbi, uključujući predsednika Vučića.

Borko Stefanović, zamenik predsednika SSP, koji predsedava Odborom za spoljne poslove Skupštine Srbije, rekao je da je pitanje tablica „toliko malo da je apsolutno smešno“, te naveo da su te simboličke stvari na Balkanu od ogromnog značaja.

Prošle nedelje je Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO-a, tvitovao je da je razgovarao sa gospodinom Vučićem o rasplamsavanju na Kosovu, izjavivši da je alijansa, koja vodi mirovnu misiju na bivšoj teritoriji Srbije, „spremna da interveniše ako stabilnost je ugroženo“, podseća Tajms. Podsećaju da je na smirenost tada pozvao i Hil, koji je izjavio da je oružani sukob malo verovatan te Vučiću poručio da su ratovi počinjali oko zemlje, novca, čak i lepe žene, ali da bi ovo bio prvi rat za koji je čuo da bi bio pokrenut zbog registarskih tablica.

Njujork Tajms ocenjuje da zemlje bivše Jugoslavije, koje su prepune potencijalnih i simboličkih i suštinskih žarišta, i simboličkih i suštinskih, u manjem obimu repliciraju sile koje igraju u Ukrajini: „regionalni hegemon, u ovom slučaju Srbija, kipi nad izgubljenom teritorijom i raštrkanim etničkim srodnicima; i geopolitičko natezanje između Rusije i Zapada“.

Ovaj se list osvrnuo i na tvit Vladimira Đukanovića iz SNS, tokom poslednje julske večeri, koji je pisao da će Srbija „biti prinuđena da započne denacifikaciju Balkana“, što ocenjuju kao zloslutni eho zacrtanog cilja Rusije u Ukrajini i nastojanja Beograda da „Veliku Srbiju” 1990-ih. Pišu i da je Vučić javno osudio izjavu Đukanovića kao „glupu“ i „neodgovornu“ rekavši da Srbija nije zainteresovana da širi granice.

Tajms smatra da je ministarstvo spoljnih poslova Rusije dolilo ulje na kosovsku vatru optužbama da su Albanci „radikali“ koji pokušavaju da proteraju etničke Srbe i da izazovu nemire, kako bi pokrenuli nasilni scenario. Dodaje se u tekstu i da je sam predsednik Rusije više puta koristio NATO podršku odvajanju Kosova od Srbije 1999. godine kao opravdanje za rusku agresiju na Ukrajinu, kojom, tvrdi Putin, Rusija štiti svoj narod u Dombasu.

Da je Kosovo za Rusiju savršena jeftina investicija koja nastavlja da daje, rekao je za Njujork Tajms Vuk Vuksanović, istraživač i stručnjak za međunarodne odnose iz Beograda. Dodao je da sposobnost Rusije da pravi nestašluke na Balkanu je ozbiljno ograničena ratom u Ukrajini.

– Sada je manje toga što Rusija zapravo može da uradi. Njegove sposobnosti su ograničenije i više je izolovan. Njeni resursi su fokusirani na Ukrajinu, rekao je on.

Za primer daje Milorada Dodika, za kog kaže da „hvaleći se snažnom podrškom Rusije izazvao je potencijalno nasilnu krizu krajem prošle godine obećavši da će osnovati svoju vojsku etničkih Srba i efektivno se otcepiti od Bosne i Hercegovine“, da bi onda, dva meseca nakon ukrajinskog rata iznenada objavio da svoje seceniostičke planove odlaže.

– Pogledao je Ukrajinu i video kako je Zapad reagovao na Rusiju. Shvatio je da mora da ublaži stvari, rekao je Vuksanović.

Dok je Rusija naširoko optužena da podstiče secesionističke ambicije gospodina Dodika, diplomate u regionu pripisuju Vučiću da ih je obuzdao.

Vučić je rekao da je razgovarao sa Dodikom o njegovom secesionističkom projektu, ali je odbio da kaže šta mu je rekao, mada je izjavio da Srbija podržala teritorijalni integritet BiH.

Ovaj medij piše i da se predsednik Srbije ogradio od organizacije protesta na Kosovu zbog registarskih tablica, rekavši da tamošnji Srbima dozlogrdilo 100 odsto, posebno nakon odbijanja kosovske vlade da primeni ključne delove sporazuma iz 2013. obećao im meru samoupravljanja.

Stefanović je prokomentarisao da je Srbija uhvaćen u rat kao Ukrajina, samo u mnogo manjim razmerama.

Ta borba, požalio se Vučić, dovela je njegovu zemlju u poziciju stisnutu između zavisnosti od Rusije u energetskoj i diplomatskoj podršci oko Kosova i zahteva od zapadnih sila da se udruže u naporima da kazni Moskvu za invaziju na Ukrajinu, odnosno uvede sankcije.

To se, dodao je, neće desiti, barem ne sve dok zaustavljena, 13 godina stara prijava Srbije za pridruživanje evropskom bloku ne ubrza. Više od 80 odsto Srba protivi se sankcijama Rusiji, prema nedavnom istraživanju javnog mnjenja, podsećaTajms.

Ovaj list podseća i da je Srbija glasala za rezoluciju UN kojom se agresija osuđuje, što je, pišu, izazvalo bes Moskve, ali i srpskih nacionalista koji su Vučića optužili da je izdajnik.

Ali odbijanje Srbije da primeni sankcije dalo je municiju onima koji na gospodina Vučića gledaju kao na rusku marionetu. Napominjući da Srbija „ostaje jedina zemlja u Evropi koja odbija da sankcioniše Rusiju“, kosovski premijer Aljbin Kurti je u aprilu osudio gospodina Vučića kao „srpskog malog Putina“ koji ugrožava mir i bezbednost Zapadnog Balkana, podseća Njujork Tajms.

Predsednik Srbije odbacio je optužbe kosovskog premijera, izjavivši da Kurti pokušava da bude „mali Zelenski“ koji se bori protiv „malog Putina“.

-Ali, uz toliki pritisak na Srbiju sa svih strana, gospodin Vučić je priznao: „Zaglavili smo i znamo to“, navodi u svom tekstu ovaj američki list.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.