Biljana Stojković, kandidatkinja za predsednicu koalicije „Moramo“ za Danas: Dovoljno sam besna da „izađem na crtu“ Vučiću

Nema drugog razloga za demonstriranje toga koliko sardina i mleka u prahu imamo u rezervama. Jednog dana slušamo i gledamo vučićevski vodvilj u kom nam se govori da smo najjači i niko nam ništa ne može, već sledećeg svedočimo uzdisanju i dramskim pauzama, a za to vreme u tabloidima čitamo navijanje za Putina dok neki ministri izgovaraju podršku našem putu u EU. Vučić je majstor da povezuje nepovezivo i od toga kreira narativ koji nas uvodi u kolektivnu šizofreniju. Imamo posla sa osobom koja se najbolje oseća u tragedijama, razaranjima i mutnim podelama – kaže u razgovoru za Danas Biljana Stojković, profesorka Univerziteta u Beogradu i kandidtkinja za predsednicu isped koalcije “Moramo”.

Koaliciju “Moramo” čine Ne davimo Beograd, Ekološki ustanak, Akcija, Poltička platforma solidarnost i brojne druge lokalne organizacije. Biljana Stojković, koja je članica Slobodne skupštine Srbije, juče je predala RIK potpise za svoju kandidaturu.

*Koliko su teme opozicije, koje su istinski uzdrmale vlast, zbog rata u Ukrajini stavljene po strani i kako se odnosite prema tome?

– Trenutak je zaista nezgodan za izborni proces u Srbiji. Pokrenute su sasvim druge teme od onih koje se tiču realnog života naših građana. Ja ne mogu da se oduprem osećaju patnje i nemoći zbog užasnog stradanja i ne mogu kriviti ljude kojima je to glavna okupacija i emocija. I sama najviše pratim dešavanja sa humanitarnom katastrofom u Ukrajini. SsS je sa ambasadom Ukrajine pokrenuo mehanizme skupljanja pomoći za ukrajinske građane. Mi smo prošli kroz užase rata zbog čega mi je vrlo teško da razumem odsustvo empatije kod nekih ljudi, a još manje mogu da prihvatim navijanje za stranu koja je u ovom slučaju agresor. Uzimajući sve to u obzir, razumem konfuziju koja je nastala u vezi sa aprilskim izborima. Za sam izborni proces, tj. za rezultat opozicije, jako je loša situacija koju ova vlast promoviše. S jedne strane, režimu je u interesu da izbore što manje pominje i da dodatno anestezira glasače, a s druge, Vučić radi na jačanju podela na rusofile i tzv. NATO-plaćenike.

*Koliko ste izmenili način na koji ste planirali kampanju u novonastalim okolnostima i na koji način?

– Pokušavamo da ostvarimo planirane aktivnosti, ali s punom svešću o tome da su okolnosti donekle izmenjene. S obzirom da nismo grupacija koja će koristiti probuđene nacionalističke emocije u kampanji, preostaje nam napor da se probijamo sa sopstvenim idejama. Svi su vrlo angažovani i pokušavaju da budu glasnici levo-zelenih politika, politika za dostojanstven i slobodan život svakog pojedinca. Mi smo antiratna grupacija i na tome insistiramo. U svojim nastupima, koji su neminovno obeleženi i temom rata, uvek se jasno opredeljujemo za mir i svaku vrstu pomoći nastradalima. Politika mira ne može imati alternativu i sigurna sam da će to mnogi ljudi prepoznati u našim porukama.

*Da li novonastale okolnosti neposredno uoči izbora povećavaju šanse „desnoj“ opoziciji?

– Kao što već rekoh, to je talas na kom najbolje plivaju naprednjaci i njihovi sateliti, a među desnim „opozicionarima“ ima dosta izmišljene opozicije. Svi ostali smo zbog toga uskraćeni za pažnju oko naših programa i ideja. Zatvorenost medija za naše gledište na ratnu situaciju i za sve ostale teme, svakako da „duva u jedra“ desnim snagama, u koje apsolutno ubrajam naprednjake, ne samo desnu opoziciju. Mi smo i do sada morali da se bavimo istorijsko-nacionalističkim sentimentima koje su nametale desne struje – genocid, Kosovo, Ratko Mladić, a sada nam se u priču ubacuje i odnos prema Rusiji. Kao društvo izgleda da još nismo sazreli za normalna društvena pitanja o sopstvenim životima – u ovom trenutku i u budućnosti. Tužno mi je da to i izgovorim, ali vrlo je moguće da će opet stradanja i umiranja ići na ruku retrogradnim, klero-nacionalističkim političkim snagama.

*Kako izlazite na kraj sa primedbama da kao kandidatkinja trčite ustvari trku za Zdravka Ponoša iz Ujedinjene Srbije u drugom krugu?

– Mislim da se grupacija oko Ponoša ne bi složila da moja kandidatura ide njima u prilog. Očekivali su podršku koalicije “Moramo” za svog kandidata. Ipak, neki izneti stavovi u dosadašnjoj kampanji pokazuju da ima dosta razilaženja u gledanju na društvene okolnosti i da predstavnik levog političkog spektra može izvući mlađe glasače i apstinente na aprilske izbore. Meni je posebno drago što prosek godina ljudi koji potpisuju podršku za moju kandidaturu naginje ka mladosti i svežini. Izgleda da nove generacije ipak nose vetar svežine u ovu učmalu sredinu od koje su mnogi iz naših generacija već digli ruke.

*U čemu nalazite motiv za jedan takav poduhvat kakva je kandidatura za izlazak „na crtu“ bivšem radikalu, učesniku rata u smislu huškanja, a danas autokrati, kako su ga prepoznali u mnogim izveštajima o ljudskim pravima i korupciji u svetu?

– Mislim da ne mogu bolje opisati svoju motivaciju od ovoga što ste naveli. Neko mora da se suprotstavi tiraniji, kršenju ljudskih, radničkih, socijalnih i imovinskih prava. Dodala bih još i to da, zajedno sa koalicijom Moramo, moram da učinim sve što mogu kako bih sprečila rasprodaju naše zemlje. Naša parola je „Moramo – za zemlju, vazduh, vodu i slobodu!“ Nikada nisam niti ću ikada tvrditi da sam ja najbolji kandidat ove grupacije, ali se ispostavilo da sam, u ovom trenutku, jedina dovoljno besna da „izađem na crtu“ i zanemarim činjenicu da to sa sobom nosi mnoga odricanja, koja su u ovom trenutku nužna.

Bez kontakta sa Đilasom od razilaženja

*Kako se okončao nesporazum ili konflikt SsS sa liderom SSP, Draganom Đilasom?

– Nakon razlaza SsS sa Ujedinjenom Srbijom, nisam imala kontakt sa Draganom Đilasom. U mnogo sam boljim odnosima sa drugim članovima ove koalicije.