Biserko: Srbija je Moskvi kanal komunikacije sa Zapadom, verovatno bi tolerisala sankcije Beograda 1Sonja Biserko Foto: Medija centar

Srbija će eventualno uvesti reducirane sankcije Rusiji, možda čak i u dogovoru sa Moskvom, kojoj je potreban ovaj kanal komunikacije sa Zapadom, izjavila je FoNetu predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Sonja Biserko i ocenila da je važno da Srbija „u ovom prelomnom istorijskom trenutku zauzme stranu kao Jugoslavija 1948.godine“.

Biserko je, u serijalu razgovora Agreman o spoljnoj politici Srbije, naglasila da je Moskvi potreban kanal komunikacije kroz Srbiju i zato bi verovatno tolerisala sankcije Beograda, koje bi bile više simboličke nego što bi ekonomski naštetile Rusiji.

Vrlo je važno da u ovom istorijskom, prelomnom periodu Srbija zauzme stranu kao Jugoslavija 1948. godine, precizirala je ona, ukazujući da je većina istoričara, političke, intelektualne i verske elite proruski orijentisana.

To je „taj podzemni tok“ kojeg Evropska unija (EU) i stranci nisu svesni, smatra Biserko, koja misli da su vlasti naučile jezik demokratije i ljudskih prava, ali da je sve to simulacija.

Kada se analizira „taj podzemni tok“, vidi se jak otpor zapadnim vrednostima, obrazložila je ona i konstatovala da je Srbija, koja se percipira kao centralna tačka u regionu i na Balkanu, „faktor nestabilnosti, ali i stabilnosti, ukoliko reši svoje probleme sa susedima“.

U tom smislu, ima čak i nekog pristupa podilaženja Srbiji, protumačila je Biserko, osvrćući se na brojne posete evropskih diplomata i njihove razgovore sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

Kako je ocenila, Vučić još pokušava da „pliva“ u ovoj novoj situaciji i do sada je dobro upravljao takvom situacijom, koja je i ranije trajala godinama.

Prema njenom viđenju, Vučić se postavio kao jedini akter spoljne politike Srbije na međunarodnoj sceni i sve se rešava u njegovom kabinetu.

Biserko veruje da će ruski šef diplomatije Sergej Lavrov, ako dođe u Beograd, dati do znanja da gasni aranžman ima i neku vrstu „uzvratne usluge“ koju bi Srbija trebalo da učini.

Ona smatra da Rusija na Balkan gleda kao na prostor koji može da destabilizuje, ne u smislu sukoba, već prostora na kojem se mogu demonstrirati slabosti EU i NATO i tu ih testira.

Lavrov verovatno dolazi da traži neke stvari i pokaže podršku Srbiji, ali je neće tako lako pustiti, bez obzira na to šta Vučič odluči, predvidela je Biserko.

Njima treba ovaj kanal, ponovila je ona, jer jedino sa Er Srbijom lete na Zapad i Lavrov nema gde da ode na Zapad osim ovde.

Ovo su sad čiste spekulacije, ali možda će tražiti određene usluge, da proruski ljudi budu u Vladi, navela je Biserko i primetila da se lider socijalita Ivica Dačić „drži po strani“.

Kada je reč o poseti nemačkog kancelara Olafa Šolca, ona je istakla da se radi o lideru jedne od ključnih zemalja EU, ali i države koja ima svoj ekonomski i politički interes u Srbiji i Zapadni Balkan vidi kao zonu interesa.

Ta njegova poseta će doprineti da se, na neki način, pomakne i odluka o tome gde pripadamo, mada je teško reći kako će Vučić i ovo društvo odlučiti, procenila je Biserko.

Tumačeći neke od delova Vučićevog inauguracionog govora, ona je uočila da je promenjeni međunarodni kontekst usled ruske agresije na Ukrajinu, doneo nove tonove, barem deklarativne kada je reč o EU.

To je neki novi naglasak, ali ipak pod pritiskom onoga što se događa, ne toliko zbog EU, već potrebe da se Srbija opredeli, uverena je Biserko.

Prema njenim rečima, Zapad nudi Srbiji da nešto prihvati ili ne, dok pritisak dolazi sa neke druge strane, a Vučić pokušava da balansira.

Vučić se potrudio da u evropski deo priče uključi i izjave koje se tiču regiona, pre svega Hrvatske sa kojom su odnosi zamrznuti skoro 10 godina, ali i sa političkim Sarajevom, napomenula je Biserko.

Suštinski, region bi trebalo da bude prioritet spoljne politike Srbije, ali proteklih 10 godina svedočimo urušavanju tih odnosa, ukazala je ona i zaključila da odnosi sa svim susedima nikada nisu bili na nižoj tački.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.