Borba za univerzitet – koliko smo se promenili za 90 godina?

Ta iskra bunta postala je tradicija, te su tako i tokom šezdesetih, ali i devedesetih godina, Beogradski univerzitet i njegovi studenti uvek iznova bili u samom epicentru otpora i društvenih promena. Devedeset godina kasnije, studenti Univerziteta u Beogradu ovaj dan obeležili su na ulicama, a neki od njih i u pritvoru, boreći se za autonomiju ove institucije koja se ponovo našla na udaru režima.

Od početka onoga što vlast naziva obojenom revolucijom, a antirežimska struja studentskim i građanskim protestima, čuju se komentari na račun studenata – kako su besposličari, lenštine i kako samo traže izgovore da ne uče. Išli su do te mere da smo imali i “studente koji žele da uče” u jeku blokada fakulteta, koje su u određenoj meri i dovele do pada vlade Miloša Vučevića.

Ono što mnogi zaboravljaju jeste to da su upravo studenti ti koji mogu da iznesu ovakve društvene prevrate, jer u sebi ne nose breme prošlosti i nisu opterećeni problemima egzistencije o kojima moraju da brinu njihovi roditelji. Oni uče o utopijskim društvima i moraju po svaku cenu da veruju u bolje sutra, jer da tu veru nemaju, nikada ne bi želeli da postanu nešto više.

Idealizacija sveta koju mladi u sebi nose nije ludost, već pokretač promena. Zato studenti svoj dan i danas provode na ulicama i u pritvoru. Zato što veruju. Veruju u nešto veće od sebe. Prevazilaze individualizam i čvrsto se drže moralnih vrednosti. U tome i leži njihova snaga. Zato ih se vlast i boji, pa ih na ulicama bije i hapsi policija, koja, prema rečima ministra u aktuelnoj vladi, ima pravo i da ih ubije.

Koliko smo se onda pomerili u ovih 90 godina? Tada je jedan student prilikom demonstracija stradao, a danas ministar u vladi govori: „Ne upisujte decu na blokaderske fakultete, vratiće se u kovčezima.” Tada su policijske snage pretile autonomiji Univerziteta, a istu situaciju imamo i danas. Možemo da se bavimo semantikom – da li je policija na fakultet upala ili ušla – ali suština je ista: tu im nije mesto.

Stradala studentkinja Filozofskog fakulteta postala je oružje tabloida i režima protiv institucije i ljudi koji nisu hteli ovom režimu da se podvrgnu i odustanu od svoje ideje o nekoj lepšoj, svetlijoj Srbiji.

Dan studenata, iako nije “proslavljen”, obeležen je onako kako dolikuje – u borbi protiv represivnog režima, u borbi za autonomiju makar jedne institucije u ovoj zemlji. Možemo se samo nadati, da će, zahvaljujući trenutnim dešavanjima, studenti za 10 godina ovaj dan proslavljati u znaku slobode.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.