Čemu zahtev stranke Branimira Nestorovića da Vučić podnese ostavku?

Pokret Mi snaga naroda Branimira Nestorovića, koji je nedavno postao politička stranka, a sam Nestorović najavio kandidaturu za predsednika Republike, uputio je u utorak kasno uveče zvaničan zahtev Generalnom sekretarijatu predsednika Republike Srbije, tražeći hitnu i neopozivu ostavku Aleksandra Vučića.

Dokument, koji nosi potpis lidera pokreta Branimira Nestorovića, insistira na tome da predsednik bez odlaganja napusti svoju funkciju.

U zvaničnom zahtevu, na kojem je vidljiv prijemni pečat od 24. marta, navedeno je šest ključnih osnova za ovakav potez. Kao prvi razlog ističe se dugotrajna društveno-politička i moralna kriza, praćena dubokom podelom i netrpeljivošću unutar društva. Drugi razlog se odnosi na povlačenje srpskih institucija sa Kosova i Metohije, čime je, prema navodima pokreta, preostalo stanovništvo izloženo progonu i potencijalnom egzodusu.

Treća stavka obuhvata promovisanje politike mržnje i javno ponižavanje političkih protivnika u medijskoj sferi. Četvrti razlog je uzurpacija javnih frekvencija i medija u korist vlasti, čime se krši pravo na politički pluralizam. Peti osnov za ostavku je urušavanje domaće poljoprivrede uz favorizovanje uvoza i rudarskih projekata koji direktno štete životnoj sredini. Konačno, šesti razlog je predsednikovo preuzimanje svih grana vlasti, čime su navodno prekoračena njegova ustavna i zakonska ovlašćenja

Kada se preda zahtev za ostavku predsednika na pisarnicu Generalnog sekretarijata, važno je napraviti razliku između političkog i pravnog okvira.

Nakon što se takav zahtev preda, primi i zavede, dokument se prosleđuje kabinetu predsednika. U ovom trenutku, dakle, ovaj dokument ima status molbe ili političkog zahteva. Važno je napomenuti da do prestanka mandata predsednika može doći samo njegovom ličnom odlukom da podnese ostavku na funkciju koju vrši ili odlukom nadležne institucije da ga razreši te funkcije, te sama predaja zahteva ne pokreće nikakve ustavne mehanizme prestanka mandata.

Zahtven stranke Branimira Nestorovića se u pravnom smislu tretira kao inicijativa, a ne kao pravno obavezujući akt, jer da bi taj zahtev mogao da preraste u formalni proces, adresa predaje je Narodna skupština, a ne pisarnica Generalnog sekretarijata.

Upravo zato, ovaj zahtev bi pre trebalo tretirati kao politički pritisak i alat za komunikaciju sa javnošću. On služi da se formalizuju razlozi nezadovoljstva ali on ne pokreće proceduru ostavke dok se predsednik sam ne potpiše na dokument koji bi poslao Skupštini.

Analitičar Miljan Mladenović kaže da se posle dužeg vremena vidi aktivnije delovanje Nestorovića i njegovog pokreta, što mu, kako navodi, ukazuje na mogućnost održavanja izbora u skorijem periodu. Dodaje da ovakve akcije nemaju mnogo smisla i da se njima suštinski ne postiže ništa, osim što šalje političku poruku.

– Nestorović je bio poprilično uspešan u dobijanju podrške od desno orijentisanih opozicionih i nezainteresovanih birača, mahom alternativnih stavova, pa je njegova ponovna aktivacija jasan pokazatelj da ti birači iz ugla vlasti verovatno jesu barem delom izgubljeni – zaključuje naš sagovornik.

– Verujem da će svi iskreni nacionalisti opozicionari koji baš nimalo ne inkliniraju Aleksandru Vučiću podržati ovog nacionalistu opozicionara koji baš nimalo ne inklinira Aleksandru Vučiću u svom zahtevu za ostavku Aleksandra Vučića. Nacionalizam je poznat kao skupa ideologija, siguran sam da niko ne bi prodao nacionalističku priču za novac ili druge privilegije recimo – kaže po ovom pitanju, u ironičnom stilu, politički analitičar Nikola Parun.

Predsednik izvršnog odbora Regionalne akademije za razvoj demokratije Balša Božović, kaže da je, nakon promocije plana „Srbija 2030“, jasno da je predsednik Vučić započeo kampanju za parlamentarne izbore. Dodaje da se njegova strategija oslanja na ubedljivu pobedu na narednim lokalnim izborima, koja bi mu, kako navodi, poslužila kao odskočna daska za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.

On navodi da u tom kontekstu treba posmatrati i ulogu Nestorovića i njemu sličnih, za koje tvrdi da su deo dogovora sa režimom, sa zadatkom da kroz fingirane opozicione akcije pređu cenzus na sledećim izborima.

– Očekujemo pojavu još mnogo takvih aktera koji služe isključivo za zbunjivanje birača i za čuvanje bokova režimu u kampanji – zaključuje Božović.

Ivan Lakićević, istraživač na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, poručuje da je u suštini svima jasno da takvi pozivi neće navesti Vučića da podnese ostavku, pa i Nestoroviću.

– Ali može za Nestorovića i njegov pokret poslužiti kao signal potencijalnim biračima da su oni opoziciona stranka, tj. da su protiv Vučića, jer se u jednom delu opozicione javnosti percipiraju kao prikriveni saveznici vlasti koji će po potrebi preći na Vučićevu stranu, kao što je bio slučaj sa Zavetnicima – objašnjava Lakićević.

Od zvaničnika vlasti i vladajuće stranke, na Nestorovićev zahtev reagovala je na mreži Iks Nevena Jovanović, državna sekretarka u Ministarstvu spoljnih poslova, nazvavši ga „politikom zahteva bez pokrića“, dok Vučić ima „politiku rezultata“.

Поводом захтева Покрета „Ми, снага народа“ за оставку председника @avucic намеће се једно питање: да ли се оставка председника Републике тражи због резултата? Јер, ако је судити по чињеницама, могло би се закључити да је „кривица“ председника Вучића следећа:

1. Зато што је…

— Nevena Jovanovic (@stsecjovanovic) March 25, 2026