Britanski vojni ataše: O saradnji, partnerstvu, misiji na Kipru…

Govoreći o Planu o bilateralnoj vojnoj saradnji Ujedinjenog Kraljevstva i Srbije, koji je potpisan u martu ove godine, naš sagovornik je istakao da je to veoma obiman Plan, “sa moje tačke gledišta, veoma uzbudljiv”, kao i da zajedničko učešće u pomenutoj mirovnoj misiji “traje oko tri godine i mi to smatramo jednom od glavnih komponenata saradnje između naših dveju država”.

– Ako mi dozvolite, želim da odam počast srpskim vojnicima za njihov doprinos, rasporediti vojnike u mirovne misije, to je izuzetna stvar i vrlo je dobro što mi to radimo zajedno, to je izuzetna privilegija za nas. Naravno, to nije jedino što radimo zajedno. Kada razmišljam o tome, rekao bih da su verovatno najvažniji domeni naše saradnje, imamo mnogo segmenata, oni poput ljudskih resursa, ali, za mene verovatno je jedna od najznačajnih vojno medicinska saradnja. Gradimo medicinsku saradnju sa Vojskom Srbije dug niz nekoliko godina. I došli smo do toga da načelnik britanskog vojnog saniteta Ujedinjenog Kraljevstva i načelnik vojnog saniteta Srbije uspostave profesionalne odnose i dobro se upoznaju. Naš general major je sada gostujući profesor na VMA u Beogradu. To je za nas, zaista, divna okolnost. I on dolazi i već je održao niz predavanja, kaže pukovnik Toumz.

Govoreći o ostalim značajnim domenima vojne saradnje UK i Srbije, britanski vojni ataše navodi: “Drugi veoma važan segment jeste da imamo veliki pratećih aktivnosti. Mislim da je oko 18 aktivnosti planirano za sledeću godinu, razmena lekara, medicinskog osoblja, ljudi pohađaju kurseve iz toksikologije”.

– Britanski neurohirurg je učestvovao na jednoj od konferencija ovde… Postoji veoma dobra stručna razmena. Takođe, postoji niz drugih sličnih aktivnosti, uključujući razmenu na nivou medicinskih sestara. Ove godine je nekoliko medicinskih sestara posetilo Ujedinjeno Kraljevstvo da bi prisustvovale ceremoniji u čast Florens Najtingel. Mislim da to odražava i nešto drugo, a to je deo zajedničkih vrednosti i zajedničke istorije naših dveju zemalja, o čemu ćemo, možda, pričati i kasnije. To jedna celokupna vojnomedicinska razmena iskustava. Činjenica je da su medicinske sestre bile tu da slave ponosnu tradiciju, ponosno nasleđe, od čega se najveći deo odnosi na Prvi svetski rat, kada je mnogo medicinskih sestara i doktorki iz Škotske, tu prvenstveno mislim na Elsi Inglis, Elizabet Ros, na doktore, koji su došli ovde, zadržali se dugo, i pokušali da pomognu u suzbijanju epidemije tifusa. Takođe, radimo i druge stvari, od kojih se većina odnosi na profesionalnu vojnu razmenu. Imamo niz kurseva u Ujedinjenom Kraljevstvu, koji pohađaju oficira Vojske Srbije. Postoji i razmena oficira, koja se sprovodi na godišnjem nivou, objašnjava pukovnik Toumz.

Sagovornik Demostata ističe da što se tiče akademske razmene, svake godine visoki oficiri Srbije dolaze da se obučavaju,” i mi sa njima ponosno delimo svoja vojna iskustva, koliko god je to moguće. Ove godine čast nam je što im se obratio i ministar odbrane Ujedinjenog Kraljevstva, što pokazuje visok nivo interakcije i koliko vrednujemo tu saradnju”.

-Takođe, mi pokušavamo da izdvojimo značajne resurse i vreme za zajedničku obuku, za ono što mi nazivamo „studijska putovanja“, to je kada gledate nazad kroz istoriju i pokušavate da naučite lekcije. Mi to radimo na primeru Solunskog fronta. Takođe, imamo planove da radimo nešto što se tiče vojno medicinske saradnje. Da završim ovu temu, dodaću još, drugi snažan deo naše vojne saradnje, jeste angažovanje najviših vojnih zvaničnika. Otkako sam preuzeo dužnost ovde, ministar odbrane Srbije je posetio Ujedinjeno Kraljevstvo, a onda je usledila poseta našeg ministra odbrane Srbiji. Potom je UK posetio prethodni zamenik načelnika Generalštaba, a ovog leta komandant naše kopnene vojske je bio u Srbiji. Mi se nadamo i da će komandant kopnene vojske Srbije naredne godine doći u uzvratnu posetu Ujedinjenom Kraljevstvu, poručuje britanski vojni ataše.

Upitan koji su bili ključni trenuci u britansko-srpskoj vojnoj saradnji u protekla dva veka, naš sagovornik konstatuje da je to “veoma interesantna tačka, imali smo veoma obimnu vojnu saradnju u protekla dva veka”.

– Po mom mišljenju, ta saradnja je verovatno počela 1837, kada je britanski pukovnik Hodžis došao i predao svoje akreditive ovde u Srbiji. Mislim da je on bio tek druga inostrana ličnost u istoriji koja je to učinila. Dakle, istorija definitivno počinje veoma davno. Onda smo, naravno, dugo, dugo bili saveznici. Prvi svetski rat je verovatno najvažnija tačka od koje možemo početi. Mislim da je važno da se setimo britanskog admirala Trubridža, koji je došao na početku Prvog svetskog rata i pomogao da se organizuje odbrana Beograda, da se stvori Dunavska flota i bio je zadužen za pomoć srpskim oružanim snagama u to vreme. Nažalost, kao što svi znamo, srpska vojska je bila prisiljena da se povlači ka jugu. On je bio nadležan da pomogne srpskim vojnicima da se prebace sa albanske obale do Krfa, gde su se rekonsolidovali. Ostao je tamo, sve do kraja Prvog svetskog rata, na Solunskom frontu i vratio se na kraju sa snagama koje su i pobedile, objašnjava pukovnik Saša Toumz.

Prema rečima sagovornika Demostata, u Drugom svetskom ratu “ponovo je bilo mnogo interakcija između naših dveju zemalja, imali smo veliki broj visokih oficira za specijalne operacije koji su došli u Srbiju i proveli su mnogo vremena pomažući da se poraze nacisti”.

– Interesantno je da postoji fascinantni deo istorije, dosta malih stvari koje se činili pojedinci, a koje se, uglavnom, ne pominju. Jedna od njih jeste da su bila dva Britanca koja su sa Srbima, pomagala u organizovanju prve evakuacije sa područja koje je kasnije korišćeno za operaciju „Halijard“, što je, naravno, kasnije postala mnogo veća stvar za Amerikance. I, zatim, ako mi dozvolite, želeo bih da dodam i nešto sa ličnog nivoa, odnos koji je za mene vrlo bitan. Nedavno sam saznao da je moj deda-stric bio britanski vojni ataše ovde, od 1945 do 1948. On je bio ratni zarobljenik u Drugom svetskom ratu, zarobili su ga Nemci u Denkerku 1940.godine, i proveo je mnogo vremena u zarobljeništvu, zajedno sa jednim oficirom iz Srbije, ne znam tačno kako se to desilo, ali on je naučio srpski jezik dok je bio u logoru. Kada se rat završio, jedino što je želeo bilo je da putuje, a pošto je naučio srpski, bilo mu je zadovoljstvo da dođe u Srbiju. Dakle, meni je zadovoljstvo što sam ovde, meni je to deo porodične tradicije i drago mi je što mogu da kažem da se ta istorija ponovila, napominje on.

Govoreći o odluci Ujedinjenog Kraljevstva da rasporedi dodatne vojnike na Kosovu, nakon tragičnih događaja koji se odigrali krajem septembra, britanski vojni ataše naglašava da su “oni tu kao deo mirovne misije NATO, kao deo KFOR-a i odluka da onu budu poslati došla je kao odgovor na zahtev Vrhovne združene komande Alijanse”.

– Naravno, UK je bilo više nego sretno da to učini, iz mnogih razloga. Kada je reč o brojevima, mi smo do septembra tu imali 400 vojnika i oni su deo „strateške rezerve“, a potom je raspoređeno još 200. I nadam se ćemo videti jačanje kapaciteta, tako što su raspoređeni nepristrasni, profesionalni vojnici, sposobni da stvore okruženje koje će biti povoljnije za održavanje mirovne misije, ističe pukovnik Toumz.

Ocenjujući značaj NATO za britansku odbrambenu politiku, sagovornik Demostata navodi: “NATO je zaista od suštinske važnosti za britansku odbrambenu politiku. I mislim da je NATO zaista kamen temeljac britanske odbrane. To je najizuzetnija organizacija, koja ima 31 državu članicu, i mislim da je ukupno stanovništvo tih članica oko milijardu ljudi, a suština je u kolektivnoj odbrani. To je ono što želim da istaknem – radi se o kolektivnoj odbrani, o tome da se ljudima omogući da sami odluče šta je ono što žele da rade, i treba da se okrenemo budućnosti, u kojoj imamo zajedničke vrednosti, zajedničke ciljeve. NATO je nešto što je Ujedinjeno Kraljevstvo apsolutno ugradilo u temelje svoje politike, i u budućnosti će biti kamen temeljac naše odbrane”.

Upitan smatra li da bi Srbija imala koristi ukoliko bi postala članica NATO, britanski vojni ataše kaže:”Mislim da je to apsolutno fascinantno pitanje. Na to pitanje odgovorio bih na sledeći način – mislim da bi Srbija mogla da ima koristi kad bi postala članica NATO, putem snaženja odnosa sa NATO. Ono što bih želeo da istaknem jeste da svako ko želi da pristupi NATO to treba da učini na osnovu svoje volje, svoje procene. Ta eventualna odluka Srbije bi bila suverena. Ali, mislim da postoje mnogi načini na koji Srbija i NATO mogu da sarađuju i oni, zaista, i sarađuju u ovom trenutku”.

Kako objašnjava: “Glavni instrument saradnje je Partnerstvo za mir, Srbija ima individualni Akcioni plan, koji joj omogućava da se usklađuje sa merama NATO-a, kao i Odeljenje za saradnju sa NATO-om, u okviru Ministarstva odbrane. Mislim da postoje brojni istaknuti ciljevi u okviru te saradnje – prvi je interoperabilnost. NATO snage su u stanju da rade zajedno, one izvode zajedničke vežbe, razmenjuju operativne procedure i mnogo toga”.

– Mislim da je najmanje što možemo da učinimo da sarađujemo u multinacionalnim mirovnim misijama i mislim da Srbija zahvaljujući usklađivanjem sa NATO može da učestvuje u tome, i da, stoga, rasporedi svoje snage u mirovne misije, o čemu smo već govorili. I samo bih želeo da iskoristim priliku da odam počast Srbiji za sve što je učinila u tom domenu, uključujući rad u poljskoj bolnici u Centralnoafričkoj Republici. I drugo što bih želeo da istaknem – to je profesionalizam. NATO je organizacija koja teži tome da bude najbolja, postoji veliki broj domena u NATO-u gde se ljudi okupljaju kako bi razmenili iskustva i izvukli ono najbolje u vojnim praksama što imamo. I ako se vratimo na ono o čemu smo već pričali – na vojnu medicinu, postoji odeljenje u okviru NATO-a koje se bavi baš time, a Srbija ima status posmatrača, i mislim da je to odlična prilika da Srbija razume šta se dešava u NATO-u, ali i za NATO da razume šta se dešava u Srbiji, i, ponovo kažem – ta vrsta stručne razmene je veoma značajna, ukazuje britanski vojni ataše.

Povodom snažnog protivljenja Rusije širenju NATO, koja to smatra pretnjom po sopstvenu bezbednost, pukonik Saša Toumz poručuje: “Mislim da postoji mnogo mišljenja o NATO-u, ali jedna stvar koja je od ogromne važnosti i za mene i za Ujedinjeno Kraljevstvo jeste da je NATO suštinski odbrambena organizacija, da je kolektivna odbrana suština NATO. Nema ništa u NATO-u što je provokativno, nema ničeg u NATO-ušto teži da se NATO proširi izvan onih država koje su već članice. Druga stvar koju bih želeo da naglasim jeste da, ako, recimo, koristimo Švedsku kao primer u ovom trenutku, NATO je organizacija u kojoj ljudi žele da budu na osnovu sopstvene volje. Dakle, svakome ko ima neku bojazan od NATO rekao bih da je to organizacija na dobrovoljnoj bazi, ljudi su tu jer to žele, i da je to odbrambena organizacija”.

Govoreći o vojnoj pomoći Ujedinjenog Kraljevstva Ukrajini, sagovornik Demostata ukazuje: “Mislim da je britanska vojna pomoć Ukrajini veoma snažna”.

– Prvo, britanska vlada je zaista zgrožena ruskom agresijom u Ukrajini i misli da je to protivzakonito i nepravedno od strane Rusa. I mi zaista smatramo da je to užasna situacija. Dakle, mi stojimo uz Ukrajinu, mi verujemo da Ukrajina ima pravo da bude demokratska i nezavisna država, a ulogu u tome imaju i britanska vlada i vojska. Mislim da je jedna od najvažnijih stvari koje smo uradili pomoć u obuci ukrajinskih vojnika, 37.000 ukrajinskih vojnika je obučeno od strane britanske vojske u poslednje dve godine. Takođe, pomogli smo i u opremi. Dali smo dosta opreme – pušaka, artiljerije, vazdušne odbrane, oklopnih vozila… sve to je na raspolaganju ukrajinskoj vojsci. I, naravno, to je skupo, ali mi to, s pravom, želimo da podržimo, i mislim da je data pomoć u vrednosti većoj od 2,3 milijarde funti prošle godine, a ista svota biće izdvojena i ove godine. I, konačno, nismo to samo mi, postoji velika međunarodna koalicija koja želi da podrži Ukrajinu, a ono što britanska vojska i britanska vlada žele jeste da „objedine“ tu pomoć, i ohrabrujemo sve da nas u tome podrže, napominje pukovnik Toumz.

Gostoprimstvo u Srbiji
Upitan ima li još nešto da poruči javnosti u Srbiji, britanski vojni ataše ističe:”Mislim da je glavna poruka koju bih želeo da uputim jeste da se zahvalim što sam ovde u Srbiji. Ovo mi je najuzbudljivije razdoblje u dosadašnjoj vojnoj službi. Za vreme mog mandata vojnog atašea nisam naišao ni na šta drugo osim na gostoprimstvo i zato sam siguran da ću otići sa istim osećanjem koje je imao moj deda-stric – sa velikim poštovanjem prema ovom delu sveta i njegovom narodu. Hvala vam mnogo”.