Šestog maja navršilo se 25 godina od kada je u Hrtkovcima na mitingu u prisustvu samozvanog vojvode dr Vojislava Šešelja, predsednika Srpske radikalne stranke, „ozvaničeno“ proterivanje građana nesrpske nacionalnosti iz višenacionalne Vojvodine.
Toga dana je pročitan spisak 17 „nepodobnih“ građana hrvatske nacionalnosti, koji su pod pretnjama pojedinih izbeglica ubrzo morali da se isele, a 20 porodica hrvatske nacionalnosti nasilno je izbačeno iz svojih domova. Pretilo se telefonom – „ustašo, seli se ili biraj dijete koje ti je draže“, meštani, starosedeoci nalazili su zaklanog psa sa porukom „seli se šta čekaš?“, nož zaboden u vrata sa sličnom porukom, iscenirane su tuče mladića koji su došli i onih koji su rođeni u Hrtkovcima…
Hrtkovčani su se selili, ostavljali svoje komšije i prijatelje, grobove, kuće, menjali za druge u Hrvatskoj. Među prvima su se iselili najugledniji građani lekari, učitelji, profesori… Meštanin Mijat Štefanac pronađen je mrtav u ataru između Hrtkovaca i Nikinaca. Maltretiran je župnik…
Progon Hrtkovčana, meštana nesrpske nacionalnosti se nastavljao. Mesna vlast na čelu sa Ostojom Sibinčićem (preminuo krajem 2008. godine) promenila je naziv sela u „Srbislavce“, a on je sa istomišljenikom Trivom Ivkovićem zamenio tablu na ulasku u selo, koju je policija sutradan uklonila. Od tada su Hrtkovci dugo bili „bezimeni“.
Hrtkovci su zabeleženi, kao sinonim proterivanja Hrvata iz Srema, ali to je prethodno učinjeno i u drugim mestima Slankamenu, Golubincima…, kasnije, posebno 1995. godine i u drugim selima. Danas su u ovim sremskim selima nalaze neki drugi ljudi, koje su takođe nevolja i nacionalističko ludilo proterali iz svojih kuća. Sremski Hrvati su nedužna žrtva besmislene agresije i rata i ako „Srbija nije bila u ratu“, a da za to nisu davali nikakav povod. Jedini „greh“ je što su drugačije vere i nacionalnosti i što imaju imovinu, koja je nekom zapela za oko.
Ostoja Sibinčić tih dana je govorio: „Svi Hrvati koji su napustili Hrtkovce, pardon Srbislavce, nisu imali patriotskih osećanja. Imali smo spiskove onih koji treba da odu, a otišli su nekažnjeni. Domaći Srbi takođe nisu patriote. Oni se opiru i sa hladnoćom gledaju na izbeglice. Oni su se asimirali sa Hrvatima. Kakvi su to onda Srbi?“ Sibinčić je inače na TV Studio B patentirao floskulu: „Izbeglice su kvalitetniji Srbi od domaćih“.
Srbija se ni nakon četvrt veka nije suočila sa ovom vrstom nedavne prošlosti! Pred domaćim istražnim i pravosudnim organima ne vodi se nijedan postupak protiv inspiratora, izvršioca i organizatora „humanog“ preseljenja u Vojvodini. Država se nije izvinila građankama i građanima hrvatske i ostalih nacionalnosti koji su zbog prinude morali da se isele iz svog zavičaja.
U prvoj polovini devedesetih godina građanima Vojvodine nesrpske nacionalnosti, velikodušno su nuđeni besplatni autobusi u jednom pravcu za bespovratni prevoz „i jedan sendvič za one koji putuju kraće, a dva za one koji putuju duže“ u navodno svoje matične države. Neki od tih „velikodušnih“ ljudi danas „upravljaju“ Vojvodinom!
Za istinsko prihvatanje evropskih vrednosti, o kojoj aktuelne vlasti mnogo govore, neophodno je suočavanje sa ovim nedelima. Bilo bi značajno da se donese Deklaracija kojom bi se osudilo proterivanje nesrpskog stanovništva i pozvali građani koji su spasavajući goli život bili prinuđeni na iseljavanje. Naravno, država bi morala da stvori uslove za njihov povratak.
Međutim, u Srbiji se sve radi kako bi se zločini proterivanja Hrvata i ostalog nesrpskog stanovništva zaboravili. Prošlo je 25 godina, a ko će se za narednih 25 godina sećati da su u Hrtkovcima većinsko stanovništvo činili građani hrvatske nacionalnosti?!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
