Da li je i koliko važno da opozicioni kandidat ima podršku stranaca? 1Foto: BETA/MEDIJA CENTAR BEOGRAD/MO

Profesor FPN Slaviša Orlović je rekao da se princip promene vlasti u Srbiji sastoji iz dva uslova. Prvi je da građani Srbije žele da se vlast promeni i drugi je da i strani faktor želi da se promeni vlast.

Ako se samo jedan od ta dva uslova ispuni to nije dovoljno. Mora oba. Uvek se treba vraćati na naša dva iskustva iz 2000. i 2012. Oba su bila ispunjena i 2000. i 2012, kaže za Danas Zoran Panović, programski direktor Demostata, odgovarajući na pitanje Danasa koliko je važno i da li je važno da opozicioni predsednički kandidat ima podršku stranaca.

Danas je objavio, nezvanična saznanja, da su se neki ambasadori u Srbiji zainteresovali za Zdravka Ponoša, kojeg Stranka slobode i pravde vidi kao najboljeg predsedničkog kandidata opozicije.

Prema rečima naših sagovonika, među ambasadorima zapadnih zemalja donet je vrlo neformalan stav da bi Ponoš mogao da bude dobar kandidat.

Ponoš će, prema rečima naših izvora, narednih dana biti pozvan na razgovore sa nekim od ambasadora uticajnih zemalja zapada.

Panović kaže da je 2000. opozicija imala jasnu podršku spoljnog zapadnog faktora.

– Ali i istočnog, što je vrlo bitno jer peti oktobar su aminovali Rusi. To ne treba zaboraviti. A za 2012. postoji velika zabluda jer se često u opozicionom novogovoru kaže da je Zapad doveo Vučića na vlast. To uopšte nije tačno. Prvo, 2012. Vučić je izgubio izbore jer je išao da bude gradonačelnik Beograda i izgubio je od Đilasa. Građani Srbije su doveli naprednjake na vlast uz podršku od belih listića do Koštuice i Velimira Ilića – kaže Panović.

Prema njegovim rečima, s obzirom na radikalsku prošlost, jako je bitna bila promena percepcije spoljnjeg faktora prema SNS koji ih nisu doveli na vlast, ali su ih prihvatili i ozvaničili kao potencijalnog partnera koji može da preuzme vlast u Srbiji.

– I na neki način su ih i simpatisali upravo zbog onih stvari koje su naprednjaci forsirali a koji su i neki od razloga raskola u SRS. A to je pre svega, iako deluje bizarno reći, ubrzanje evropskih integracija i pomak u rešavanju krize na Kosovu. Tako da su naprednjac tada ponudili i garantovali neku vrstu alteranativne stabilnosti odnosno tranziciju vlasti – objašnjava Panović.

On ukazuje da bi opozicija danas u punom kapacitetu privukla pažnju spoljnog faktora mora upravo da garantuje alternativnu stabilnost ovom režimu koji, ma kakav da je, ipak ima stabilnost i određene relacije sa spoljnim faktorom koji je uvek istočnni i zapadni.

Kada je reč o Borisu Tadiću, Panović kaže su građani doveli njega na vlast, a strani faktor je imao problema sa njim kada je kosovska kriza ušla u fazu u kojoj je Tadić zauzeo tvrdi stav u odnosu na stavove i ukus Evrope, pre svega Nemačke.

– To je bilo u tom trenutku po Tadića prilično politički fatalno – konstatuje Panović.

Kako dodaje, postoji zabluda u opoziciji.

– Oni traže podršku EU, a delovi realne antivučićevske opozicije najavljuju, ako dođu na vast, zaoštravanje stavova Srbije prema Kosovu. Faktiči se traži da Evropa podrži opoziciju koja će da neutrališe ono što je Vučić postigao u rešavanju kosovskog problema upravo zbog odnosa sa EU – zaključuje Panović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.