Ekonomski stručnjaci o aferi Mauricijus: Zloupotrebljena „poenta“ poreskog raja

Đilas tvrdi da to nije tačno, da ne postoji Dojče banka na kojoj se taj novac navodno nalazi i najavljuje da će podneti krivične prijave za falsifikovanje dokumenata.

Najglasniji u „prozivanju“ Đilasa poslednjih dana je ministar finansija Siniša Mali, koji je takođe na spisku onih koji su imali direktne ili indirektne veze sa kompanijama koje se otvaraju u tzv. poreskim rajevima.

KRIK je 2016. pisao kako tadašnji gradonačelnik Beograda Siniša Mali ima veze sa kompanijom Busby fajnenšal korporejšn sa Britanskih Devičanskih Ostrva.

Pre toga, povezan je i sa kompanijam Etham iinvest i Brigham holding koje su učestvovale u kupovini apartmana u Bugarskoj.

Portal KRIK je pisao i o Nenadu Popoviću u vreme dok je bio ministar u Vladi i njegovim ofšor kompanijama na Kipru i BDO, a mnoge velike kompanije u Srbiji registrovane su upravo na ovakvim mestima, a posluju na teritoriji Srbije sasvim normalno.

Upravo to je i poenta tzv. poreskog raja, za koji se uglavnom biraju neke egzotične destinacije poput Kanarskih ili Devičanskih ostrva – da se izbegne plaćanje poreza ili plati što manje.

Međutim, raj za of-šor su ne samo daleke nego i neke evropske zemlje poput Kipra, Malte ili Luksemburga. Iako deluje sumnjivo, ustvari imati of-šor kompaniju nije nezakonito, više nemoralno.

A i košta, jer procene su MMF-a da države gube 600 milijardi dolara nenaplaćenog poreza godišnje zbog toga što kompanije plaćanje poreza izbegavaju na ovakav način.

Broker iz kompanije Momentum Securities Nenad Gujaničić kaže za Danas da nije nelegalno da firme registrovane u drugim državama posluju u Srbiji.

„Država je mogla da donese mere i spreči da se to radi, na primer, u privatizaciji da kaže da je uslov za privatizaciju da takve firme ne mogu da učestvuju u kupovini. Međutim, to se koristi svuda u svetu, ali je naš najveći problem to što nemamo transparentnu privredu i što nam nije jaka berza, gde je i vlasništvo i poslovanje transparentno“, ističe Gujaničić.

On napominje da je činjenica da to mnoge kompanije koriste ali i da je na svakoj zemlji da to prihvati u onoj meri u kojoj je to moguće.

„Nikome ne možete da zabranite da otvori firmu, ali možete da povećate transparentnost i da se i u tim kompanijama koje posluju u Srbiji otkrije ko je krajnji vlasnik. To naši zakoni i propisuju i za dosta tih firmi nije bitno samo da izbegnu porez već i da se sakrije ko stoji iza tog kapitala“, naglašava Gujaničić.

Poreski savetnik Đerđ Pap kaže da niko u Srbiji nikome ne brani da ima of-šor kompaniju.

„Postoji jedna uredba o državama sa preferencijalnim statusom i na osnovu nje, ako imate firmu u nekoj od tih država, a njih je negde četrdesetak u svetu, na sve što poslujete sa tim državama plaćate porez od 25 odsto. Šta god se plaća, da li šaljete ili dobijate novac sve to podleže porezu od 25 odsto“, ističe Pap.

Legalno može da se posluje, napominje on, ali porez mora da se plati. Of-šor kompanije su problem, kako kaže i naše, ali i drugih država, naročito poslednjih godina.

„Mnoge se bore protiv toga, naša ima ovaj način i mislim da ta opcija dobro funkcioniše jer kada imate 25 odsto poreza onda vam se ne isplati da sarađujete sa of-šor firmama. Bilo koja vrsta prihoda, a tu je i trgovina robom, ako podleže ovako visokom porezu, kakva tu onda treba da bude marža u prodaji da opravda tako veliki porez“, ističe Pap.

Lečić: Kažnjivo je u svakoj državi takvo postupanje

Branislav Lečić, lider frakcije isključenih članova Demokratske stranke, smatra da je medijski napad na Đilasa znak bezakonja:

„Potpuno je neprimeren medijski napad na Dragana Đilasa, lidera SSP, i jednog od lidera opozicije. Ne ulazeći u verodostojnost optužbi gotovo svih nastupa pripadnika i vlasti i članova medijskog tima  propagandne mašinerije režima na svim medijima koje režim kontroliše, a to je apsolutna većina, stiče se utisak da se pre radi o hajci i beskrupuloznom napadu na samu ličnosti i pokušaj potpune diskreditacije Dragana Đilasa i njegovog i ljudskog i političkog integriteta. Bilo bi logično da neko ko se optužuje za utaju poreza, pranje novca i sve drugo vezano za strane račune u inostranstvu, što nije zakonski prekršaj, to mora prvo biti potkrepljeno valjanim dokazima o zakonskim prekršajima pa tek onda krenuti u javnost ako za to dokazi postoje! Ovde je prvo donesena optužba sa najavom da će se pokrenuti postupak! U svakoj pravnoj državi ovo je kaznjivo. I zato je ovaj istup vlasti u medijima dokaz o nepostojanju pravne države u kojoj bi trebalo da smo svi pred zakonom isti i gde niko ne sme biti ispred prava, znači unapred osudjen bez presumpcije nevinosti, a još manje zloupotrebiti pravo u političke svrhe, diskreditujući time ličnost koja je napadnuta, ali i samo pravo, kao i državu u kojoj je ovakvo ponašanje uobičajeno i moguće“. navodi Lečić u pisanoj izjavio.