EU ministri sutra o Zapadnom Balkanu i zategnutosti na severu Kosova 1Foto: EPA-EFE/ STEPHANIE LECOCQ

Šefovi diplomatija Evropske unije će sutra u Luksemburgu razgovarati o odnosima sa Zapadnim Balkanom, u svetlu susreta visokog predstavnika EU Žozepa Borelja s vođama iz regiona u UN, a „razmotriće i prilike na severu Kosova“, navodi se u pripremnom dokumentu zasedanja.

Prema izvorima Saveta ministara EU u Briselu, Borelj bi trebalo da sažeto izvesti ministre inostranih poslova Unije o stanju na Zapadnom Balkanu i porukama koje je dobio od lidera tog regiona, uključujući i nedavni samit EU-Zapadni Balkan u Sloveniji.

U Evropskoj uniji je, po rečima evropskih diplomatskih izvora, ozbiljnu zabrinutost izazvala i poslednja akcija kosovske policije i sukob sa srpskim civilima na severu, tako da je visoki predstavnik Borel izjavio da „nasilni incidenti na severu Kosova odmah moraju prestati… jer su neprihvatljivi, jednostrani i neusaglašeni potezi koji ugrožavaju stabilnost“.

Borelj je u Njujorku dobio potvrdu od američkog državnog sekretara Entonija Blinkena za stav EU da se svi sporovi moraju rešavati kroz dijalog Beograd-Priština, kao i da SAD podržavaju proširivanje EU na Zapadni Balkan.

Francuski predsednik Emanuel Makron je posle samita na Brdu kod Kranja izjavio da bi o odnosima Unije sa Zapadnim Balkanom mogli eventualno da se „dotaknu“ i šefovi država ili vlada EU na zasedanju 21. i 22. oktobra u Briselu.

Samit na Brdu kod Kranja se završio bez jasne poruke EU o izgledima partnera na Zapadnom Balkanu da se u neko dogledno vreme pridruže Uniji.

Nemačka kancelarka Angela Merkel je posle samita predočila da ne misli da je svrsishodno utvrđivanje nekih datuma za članstvo za partnere sa Zapadnog Balkana, već da to treba da usledi „kad budu ispunjeni uslovi“.

Francuski predsednik Emanuel Makron saopštio da će EU uskoro održati „suštinsku raspravu o geopolitici Unije i proširivanju“, u situaciji kad među članicama Unije postoji podeljenost oko jasnijih izgleda i koraka za uključivanje Zapadnog Balkana u EU.

Makron je stavove Francuske, ali i još nekih članica Unije, obrazložio tako što je rekao da „moramo najpre temeljito preobraziti funkcionisanje EU, jer je to već teško sa postojećih 27 članica“.

Makron je naglasio da „Unija mora odrediti svoje spoljne granice i razmotriti politiku i odnose prema susedima, a posebno prema Rusiji i Turskoj“, što drugim rečima znači da se sagleda kad i pod kojim uslovima bi se „granice Unije“ mogle proširiti i na Zapadni Balkan.