Evropska komesarka želi pripadnike Fronteksa i na unutrašnjim granicama Zapadnog Balkana

anson je posle konferencije ministara unutrašnjih poslova Zapadnog Balkana i EU u formatu Berlinskog procesa, najavila da će već 4. novembra putovati u Skoplje kako bi potpisala novi statusni sporazum o Fronteksu sa Severnom Makedonijom.

To će zatim biti učinjeno i sa svim ostalim državama Zapadnog Balkana, rekla je Johanson sinoć na zajedničkoj konferenciji za novinare sa nemačkom ministarkom Nensi Fezer, koja je bila domaćin konferencije u Berlinu.

Johanson je rekla da će Savetu EU predložiti da usvoji novi mandat za pregovore o ulozi evropske agencije za zaštitu granica Fronteks, kako bi ubuduće njegovi pripadnici na Zapadnom Balkanu mogli da budu raspoređeni ne samo na spoljnim granicama EU, nego i na unutrašnjim granicama u regionu.

U regionu već ima 300 pripadnika Fronteksa, i oni igraju važnu ulogu, a planira se da taj broj i uloga budu još veći, rekla je Johanson.

Ona je izrazila nadu i da će 3. novembra u Tirani biti održana ministarska konferencija EU-Zapadni Balkan o krijumčarenju ljudi, i da će na njoj biti usvojen sporazum o operativnom partnerstvu u suzbijanju te vrste kriminala.

Evropska komesarka je rekla da će biti započeti i razgovori sa zemljama Zapadnog Balkana o punoj primeni sporazuma EU-Zapadni Balkan o readmisiji ilegalnih migranata, i da će prvi sastanak biti održan već sledećeg meseca sa Srbijom.

Ponovila je da EU pruža podršku Zapadnom Balkanu u readmisiji državljana trećih zemalja u njihove matične zemlje.

I Ilva Johanson je, poput Nensi Fezer, naglasila značaj harmonizacije vizne politike regiona sa standardima EU.

Nemačka ministarka Fezer bila je domaćin ministarskog sastanka u Berlinu, na kojem su ministri i zvaničnici zemalja EU i Zapadnobalkanske šestorke razgovarali o borbi protiv ilegalnih migracija, krijumčarenja ljudi, korupcije i organizovanog kriminala, kao i o tretmanu osoba koje se vraćaju iz područja pod kontrolom džihadista.

Prema rečima Johanson, ove godine je preko balkanske rute u EU ušlo, ili pokušalo da uđe tri puta više ilegalnih migranata nego prošle godine,

Dodala je da je porastao broj ilegalnih prelazaka preko granice Severne Makedonije i Srbije, ali i da je veliki broj migranata koji „legalno stižu u neke zemlje Zapadnog Balkana“, i sada „pune centre za prijem izbeglica u EU“. Kao primer je navela državljane Indije, Kube i Burundija.

Upitana za najave sa trojnog sastanka Austrije, Mađarske i Srbije, da će te zemlje same pojačati regulaciju i zaštitu granica pošto, kako tvrde, EU ne čini dovoljno, Johanson je rekla da to nije tačno i da EU čini jako puno protiv ilegalnih migracija.

Mi smo znatno pojačali granične kontrole uz pomoć Fronteksa, a imaćemo i najmoderniji sistem upravljanja granicama u svetu, koji će početi da radi već sledeće nedelje kada postane interoperabilan, rekla je Johanson.

Nemačko Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je juče da su se zvaničnici Zapadnog Balkana i EU saglasili o merama za zauzdavanje ilegalnih migracija na „Balkanskoj ruti“, i da su najvažnije harmonizacija vizne politike zapadnobalkanske šestorke sa standardima EU i suzbijanje krijumčarenja ljudi.

Saopšteno je i da je na sastanku ministara unutrašnjih poslova u okviru Berlinskog procesa postignut i dogovor o efikasnoj zaštiti granica uz podršku Fronteksa i o procedurama za readmisiju izbeglica koje nemaju pravni osnov za boravak u EU.

Na skup u Berlinu bili su pozvani predstavnici Austrije, Bugarske, Francuske, Grčke, Hrvatske, Italije, Poljske, Slovenije, Češke i Velike Britanije, kao i Zapadnog Balkana – Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova, Severne Makedonije i Srbije. Učestvovali su i zvaničnici EU i međunarodnih organizacija.

Takozvani Berlinski proces je format godišnjih sastanaka koji je nemačka vlada, u vreme kancelarke Angele Merkel, inicirala 2014. godine kada je u Berlinu održana Konferencija o Zapadnom Balkanu. Cilj procesa je da ojača saradnju EU sa Zapadnim Balkanom, saradnju unutar regiona, kao i da ubrza njegovu integraciju u EU.

U okviru Berlinskog procesa svake godine se održavaju samit i niz pratećih sastanaka.

Ove godine je, pored jučerašnjeg sastanka ministara unutrašnjih poslova, za danas planiran sastanak šefova diplomatija zemalja učesnica, a za 24. oktobar ministara energetike. Samit šefova država ili vlada Berlinskog procesa održaće se 3. novembra u Berlinu.