Da li će Evropska komisija poslušati Evropski parlament i poslati izaslanike za međunarodnu istragu izbora u Srbiji?

O tome kolika je važnost poslednje rezolucije EP  i koliki će uticaj biti na Evropsku komisiju, koja je jedina nadležna za ispostavljanje konkretnih zahteva vlastima u Srbiji, sagovornik Danasa Miloš Pavković, istraživač Centra za evropske politike, kaže za Danas da je aktuelna situacija drugačija od prethodnih.

– Trenutno ima naznaka da će ova rezolucija imati jači odjek od prethodnih i da će uticati i na države članice da preispitaju decembarske izbore u Srbiji. Rečnik EP je oštar i direktno poziva EK da reaguje, a sam tekst kritiruje EK zbog ranije neaktivnosti što je još jedan razlog za EK da se ovog puta angažuje više – kaže naš sagovornik.

Dakle, dodaje, ovde je reč o dva zahteva EP prema Komisiji.

– Prvi se tiče kreiranja ad-hoc ekspertske misije da utvrdi postojanje neregularnosti na izborima sprovedenim u decembru 2023. godine. Drugi zahtev se onda ondosi na zamrzavanje pretpristupnih fondova Srbiji, ukoliko ekspertska misija dokaže izborne neregularnosti koje su strukturnog tipa i imaju elemente krivičnog dela – kaže sagovornik Danasa.

Dakle, objašnjava dalje, Evropski parlament je sada loptu prebacio u deo terena Evropske komisije i na njoj je da odluči o tim zahtevima.

– Rezolucija EP nije obavezujuća, tako da EK ima slobodu u odlučivanju. Teško je u ovom trenutku predvideti odluku EK, a ona će svakako zavisiti od raspoloženja u državama članicama i njihovoj poziciji prema otvaranju istrage, kao i odjeku koji će ova rezolucija EP imati u narednim danima i nedeljama – zaključuje Miloš Pavković.

Govoreći o dva moguća scenarija nakon usvajanje Rezolucije EP o izbornoj krađi u Srbiji, Aleksandar Ivković, iz European Western Balkans ocenio je za N1 da je važno što se održao panel „Srbija: Demokratija na raskršću“ u Evropskom parlamentu, kao i da će usvajanje rezolucije da dovede u pitanje legitimitet izbora, makar u Beogradu.

– Prvi scenario, ako Evropska komisija proceni da je situacija u Srbiji previše polarizovana, tenzična, da je politička kriza ozbiljna i da je u interesu ne samo Srbije nego i EU da se situacija smiri. Problem je što institucije u Srbiji ne mogu da reše ovu krizu jer ne reaguju dovoljno kako bi trebalo na navode i dokaze kako smo čuli. Drugi scenario je da sama vlast u Srbiji nakon donošenja rezolucije EP proceni da je njena politička situacija u Beogradu neodrživa i sama SNS pristane da dođe do neke vrste ekspertske misije koja bi iznela određene preporuke – objasnio je Ivković.

Rezolucija će dovesti u pitanje legitimitet tih izbora makar u Beogradu, a to može da utiče na javno mnjenje u Srbiji, a javno mnjenje je faktor odlučivanja vlasti, zaključuje.