Ko je Filip Grbić, koji je na RTS-u držao stranu Ani Brnabić?

Tako je i u toj emisiji držao stranu Ani Brnabić, naprednjakinji i predsednici Narodne skupštine, a protiv Tepić i Dragana Popovića, iz NVO Centar za praktičnu politiku.

Tepić i Popović su se tokom rasprave, povremeno osmehivali sebi u brk, kao ljudi koji su u nadrealnom okruženju, sigurni da audutorijum vidi i zna šta je realnost.

Politička realnost kakvu zastupa Filip Grbić je novi konzervativizam i desnica, dok je njegova koleginica po zajedničkim nastupima, filozofkinja Andrea Jovanović, glas nove levice.

Njih dvoje ističu da desnica, levica i stare ideološke odrednice, ne mogu da objasne današnji svet, pa se njihovo razlikovanje može ilustrovati oduševljenjem Filipa Grbića Džej Di Vensom, potpredsednikom SAD, a kod Jovanovićeve, pravima žena.

Filip Grbić je tako na RTS-u, između ostalog, rekao i da Tepić i Popović nisu svesni da žive u društvu liberalnijem nego mnoga druga, kao i da u Srbiji ipak vlada materijalno blagostanje.

Grbić kaže da podržava SNS jer je to najozbiljnija suverenistička opcija u Srbiji, i da je racionalno podržavati SNS, a ne čekati pobednika u duelu između „nacionalnog“ i „građanskog“. U njegovoj biografiji na Vikipediji se tvrdi i da je politički aktivan u ovoj partiji.

Rođen je 1984. u Beogradu, gde je završio Treću beogradsku gimnaziju i studije filozofije na Filozofskom fakultetu.

Dobitnik je nagrade Miloš Crnjanski za svoj prvi roman “Ruminacije o predstojećoj katastrofi” (2017), i nagrade Branko Ćopić za drugi roman “Prelest” (2018), treći „Kanon potištenog uma“, objavio je 2023.

Član je Udruženja književnih prevodilaca Srbije, prevodi sa ruskog, nemačkog i engleskog jezika.

Za Novosti je svojevremeno izjavio da su na njega više uticali ruski pisci nego mislioci. Ruska tradicija mu je bliska, jer je sedam godina proveo u toj zemlji. „Detinjstvo je oblikovni period života. Iz Rusije sam poneo temperament i jezik”, rekao je Grbić.

Prema zvaničnoj biografiji Filip Grbić predaje filozofiju u srednjoj školi, radi kao bibliotekar i bavi se književnim prevođenjem.

– Desi se da izađete, debitujete, objavite roman, i onda taj roman doživi uspeh. Tada počnete da se upoznajete s piscima koje ste prethodno znali samo iz javnosti. Onda vam se pisci i književni svet do te mere smuče da imate potrebu da više nikad u životu ne sretnete nijednog pisca. Iskreno, to važi i za kritičare, za čitav taj kulturni pogon, celu infrastrukturu koja se hrani književnošću: akademske institucije, univerzitete, razne žirije, nagrade i klanove, uticajne interesne grupe. To je do te mere odvratno da neko ko voli književnost mora to da shvati kao kategorički imperativ – da se odatle skloni što pre. To je jedini način da spasite i sebe i da zadržite taj stvaralački impuls u svom infantilnom, dečijem vidu, u dobrom smislu te reči – da se dalje radujete što ste zapisali neki fragment, uhvatili neki detalj i tako dalje. Jedini način je da se držite podalje od tog književnog ološa, ispričao je Filip Grbić na književoj tribini u Budvi.