Foto wikipedia (C)2010 SALINGER IGOR/AERMEDIA.COMMilan Marković, nekadašnji ministar u vladama Vojislava Koštunice i Mirka Cvetkovića danas nije aktivan u politici, ni u javnom životu. Nije u kontaktu ni sa većinom bivših kolega iz Demokratske stranke, a oni malobrojni koji ga sreću povremeno tvrde da se bavi privatnim biznisom. Tačnost te informacije Danas nije uspeo da proveri, jer se bivši minstar Marković nije javljao ni na jedan od brojeva telefona koje je nekada koristio.
Da se nekadašnji ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu nije potpuno odrekao kreiranja politike i zakona govori i podatak da se pre dve godine pojavio kao stručni konsultant na izradi Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, u čijoj izradi je učestvovao i kao ministar još 2009.
Tim povodom pre dve godine u intervju Politici naveo je da su razlozi za novi zakon uvek politički i da je svaki zakon normativni izraz politike u materiji koju reguliše.
„Kada je u pitanju ovaj zakon, razlozi za donošenje su formalni i odnose se na nesaglasnost postojećeg zakona sa Ustavom i suštinski, jer postojeći zakon, koji je donet pre više od 25 godina, svojim odredbama ne obezbeđuje delotvorno ostvarivanje dva izuzetno važna demokratska mehanizma, a to su referendum i narodna inicijativa. Takođe, sve više se govori o mogućnosti da se građani izjasne o nekim značajnim pitanjima na referendumu, kao što je promena Ustava, pa bi bilo vrlo neozbiljno pokušati promenu Ustava u postupku koji je regulisan zakonom koji nije u saglasnosti sa tim istim Ustavom ili sprovesti bilo koji drugi referendum“ , objasnio je Marković.
I nije ovo bio prvi put da bivši ministar sarađuje sa aktuelnom vlašću i Srpskom naprednom strankom. Krajem oktobra 2013. godine Vlada Srbije ga je imenovala za direktora Kancelarije za saradnju sa Haškim tribunalom i to nepunu godinu nakon poraza Demokratske stranke na izborima i nakon što je tu stranku napustio i vratio poslanički mandat.
https://www.021.rs/story/Info/Srbija/54161/Milan-Markovic-napustio-DS.html
Markovića je na ovu funkciju predložio ministar Rasim Ljajić kao “izuzetnog pravnika”, a ovoj preporuci niko se nije usprotivio.
Nakon tog doba radio je i kao konsultant Svetske banke, Razvojne agencije UN (UNDP), Saveta Evrope i drugih međunarodnih organizacija na izradi zakona i strateških dokumenata za Republiku Srbiju.
A pre pada Demokratske stranke praktično je bio čovek bez koga se ne može. Bio je član GO DS, predsednik Skupštine opštine Palilula od 2000. do 2004. godine. Od 2001. je i republički poslanik, a u periodu od 2003. do 2007. godine bio je i potpredsednik Skupštine Srbije. Od 2001. do 2006. bio je predsednik upravnog odbora PKB-a, a bio je i zamenik predsednika UO „Prva petoletka“ 2002/2003. godine.
U Vladi Vojislava Koštunice 2007-2008. godine izabran je za ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a na istu poziciju izabran je ponovo i u Vladi Mirka Cvetkovića. Početkom marta 2011. godine njegovom resoru je dodata oblast ljudskih i manjinskih prava. Od avgusta 2009. nalazio se i na mestu predsednika Koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđu.
A onda je na izborima 2012. izabran za narodnog poslanika, ali je nakon promene u vrhu DS vratio poslanički mandat i napustio stranku.
Zanimljivo je da je ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu u vreme ministrovanja zaboravio da Agenciji za borbu protv korupcije prijavi skupocenu jahtu, pa je Agencija morala njega da prijavi. On se branio da je brod njegova supruga dobila na poklon od svog oca. Tvrdio je da sporna jahta nije tajna, da je četiri sezone plovila po Savi i Dunavu i da će se tek videti da li ju je kasno prijavio.
„Jahtu je kupio moj tast i poklonio je svojoj kćeri, jedinici. Ja ni po kom zakonu ove zemlje nemam nikakva prava na tu imovinu, to ne spada čak ni u bračnu tekovinu, a moj tast je imovinu stekao mnogo pre nego što sam upoznao i njega i moju sadašnju suprugu“, rekao je Marković svojevremeno Tanjugu.
Osim borbe sa Agencijom, bivši ministar državne uprave i lokalne sampuprave lavovski se borio i sa ambrozijom, pod sloganom „Zaustavimo ambroziju.“ Lavovska borba trajala je kratko, utrpšena su velika budžetska sredsta, a ambrizija je najstavila da buja.
Iza Markovića ostalo je i mnogo započetih, a nedovršenih poslova, a jedan od njih bilo je i obećanje iz 2008. da će se Zakon o izboru poslanika naći u Skupštini do kraja te godine. I pored toga što je više puta najavljivao da će Vlada usvojiti Zakon i proslediti ga Skupštini na usvajanje, ministar je 2010. godine priznao da Zakon, zapravo, nije ni urađen.
No, kada je Milan Marković u pitanju ostaće zabeležena i jedna pozitivna stvar. Sa ministarske pozicije predložio je da Bulvar Avnoja ubuduće nosi naziv Bulevar dr Zorana Đinđića.
Ne bismo smeli da zaboravimo ni Markovićevu nadarenost za poeziju, niti pesme posvećene Svetom Savi koje je objavljivao u dijaspori, ali ni to da je stručnjak za terorizam. Na Fakultetu bezbednosti specijalizirao je oblast borbe protiv terorizma. Na tom fakultetu Marković je predavač po pozivu na specijalističkim studijama Fakulteta bezbednosti i saradnik na istraživačkim projektima.
Završio je Pravni fakultet u Beogradu. Po zanimanju je advokat sa položenim pravosudnim ispitom.
Rođen je 1970. godine u Beogradu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
