Koliko će se promeniti nova Vlada Srbije u političkom i organizacionom smislu? 1foto FoNet/Kancelarija za Kosovo i Metohiju

Očuvanje Kosova, ali i nastavak evropskih integracija, dva su cilja koji će se najverovatnije naći u ekspozeu budućeg premijera Srbije. Jedna od nepoznanica o novoj vladi je i hoće li, zbog ozbiljnosti situacije na KiM na kojoj predsednik Srbije Aleksandar Vučić insistira, Kancelarija za KiM prerasti u ministarstvo i hoće li Ministarstvo za evropske integracije, koje su u Srbiji gotovo zamrle ostati u tom statusu.

Sagovornici Danasa smatraju da bi vraćanje Ministarstava za evropske integracije na nivo kancelarije poslalo lošu poruku i ne očekuju da će Kancelarija za KiM biti podignuta na viši novo.

S druge strane, iznenađenja nisu isključena pogotovo kada je reč o Kancelariji za KiM budući da je ova vlast spremna da kalkuliše i zarad političkih poena i marketinga poigrava se sa resorima u vladi.

Direktor Kancelarije, Petar Petković, nedavno je, poput svojih prethodnika na tom mestu Aleksandra Vulina i Marka Đurića, održao u Vladi dramatičan govor upozoravajući međunarodnu zajednicu na opanost koja preti zbog odluka kosovske vlade, i time se, čini se, preporučio za novog i odlučnog ministra.

Ipak, Goran Bogdanović, poslednji ministar za KiM u vladi Mirka Cvetkovića (2008.-2012) za Danas kaže da misli da posle potpisivanja Briselskog sporazuma nema potrebe dizati Kancelariju za KiM na nivo ministarstva.

– Posle potpisivanja Briselskog sporazuma vrlo mali deo ingerencija Srbija ima na Kosovu. Po logici kojom gledate, trebalo bi da imao ministarstvo i za Crnu Goru, Hravatsku, BiH i svuda gde Srbi žive. Ne vidim potrebu za tim. Da nije potpisan Briselski sporazum, da nisu prihvaćeni ustav i zakon na čitavoj teritoriiji Kosova, da nije izvršena integracija srpske zajednice u kosovsko društvo onda bi to imalo smisla kao što je bilo do 2012 – navodi on.

Upitan da li će to biti urađeno iz čisto marketinških pobuda, on odgovara da ova vlast ima i previše marketinga, koji se i zloupotrebljava kada je u pitanju Kancelarija pa se time fingira uticaj.

Kada je reč o Ministarstvu za evropske integracije koje vodi Jadranka Joksimović, malo je verovatno da će ponovo postati kancelarija iako je zainteresovanost građana za njih vrlo mala, a nezvanično se šuška da bi ministarka mogla da izađe iz ovog resora i zameni ga zaštitom zivotne sredine.

Nemanja Todorović Štiplija, glavni urednik portala European Western Balkans, za Danas kaže da bez obzira na zastoj Srbije u procesu pregovora sa EU, koji bi mogao da potraje s ozbirom na loše stanje demokratije, vladavine prava i neusklađivanje sa spoljnom politikom EU, adekvatan odgovor svakako ne bi bilo ukidanje Ministarstva koje je uspostavljeno 2017.

– Njegovo osnivanje pravdalo se željom da se dodatno institucionalno ojača proces pregovora, što bi trebalo tako i da ostane. Njegovo eventualno ukidanje bi bila jedna loša poruka, najviše na simboličkom nivou, jer bi to moglo da se protumači kao da evropske integracije nisu među prioritetima vlade, čim ne zaslužuju posebno ministarstvo – ukazuje on.

Kako dodaje, umesto ukidanja Ministarstva i vraćanja Kancelarije za evropske integracije, nova Vlada trebalo bi da se ozbiljno pozabavi jačanjem već postojećih srpskih pregovaračkih struktura i njihovih ljudskih kapaciteta, koji su u opadanju praktično od početka osipanja užeg pregovaračkog tima, a najviše od trenutka kada je Tanja Miščević napustila mesto šefice Pregovaračkog tima.

– Ne samo ekspertska zajednica u Srbiji, već i Evropska komosija u svojim izveštajima, već godinama primećuje da te strukture rade u oslabljenom kapacitetu, a razmere možemo samo da pretpostavimo, s obzirom na nizak nivo transparentnosti pregovaračkih struktura. Koliko je stanje u tom pogledu alarmantno mogli smo da vidimo i u poslednjem Izveštaju Evropske komisije iz oktobra 2021, koja je primetila značajnu fluktuaciju zaposlenih, što se negativno odražava na sposobnost pregovaračkih struktura da ispune zadatke koje zahteva proces pregovora – zaključuje on.

Bojan Pajtić, profesor Univerziteta u Novom Sadu, za Danas kaže da, ako želimo da Srbija postane moderna, uređena, pravna država, harmonizacija našeg prava sa pravom EU je neophodna.

– Uzor treba da nam budu države u kojoj ljudi žive dobro, uživaju sva individualna prava koja proizlaze iz demokratskog uređenja jednog društva i koriste sve benefite vladavine prava. Zbog ovih razloga, nezavisno od toga da li i kada će biti realan trenutak pristupanja naše zemlje EU, valjalo bi da Ministarstvo za evropske integracije nastavi sa radom. E sad, da li ovaj režim deli evropske vrednosti sa onim delom javnosti koji smatra da uzor za uređenje države treba da tražimo u zemljama Zapada u kojim postoji politički pluralizam, ili je bliži autoritarnom načinu vladanja – vidi svako – kaže Pajtić.

On međutim, veruje da oni koju vladaju državom razumeju da je okolnost da Srbija uopšte nije harmonizovala svoju spoljnu politiku sa evropskom – dovoljno negativna u očima zapadne javnosti, tako da će nastojati da „peglaju“ svoj imidž tako što će, između ostalog, deo uprave koji je zaduzen za evropske integracije i dalje biti formatiran kao posebno ministarstvo.

Kako tehnički izgledaju pregovori

Štiplija objašnjava kako izgleda tehnilki aspekt procesa pregovora. „Vlada Srbije sa svojim telima ima mandat i portfolio da vodi pregovore o pristupanju, a ne ministarstvo. To je sistem koji je nastao još i pre 2014, godine kada je Srbija otvorila pregovore, a nešto neznatno je izmenjen prošle godine nakon prihvatanja nove metodologije pregovora sa EU. U toj Vladinoj pregovaračkoj strukturi postoji Koordinaciono telo za proces pristupanja EU i Savet Koordinacionog tela. Nakon prihvatanja nove metodologije 2021. stari Pregovarački tim koji je obavljao tehnički deo pregovora sa EU, zamenjen je Koordinacijom za vođenje pregovora Republike Srbije i osnovan Tim za podršku pregovorima, čiji su članovi koordinatori šest pregovaračkih klastera. Umesto nekada šefa pregovaračkog tima, uvedena je pozicija glavnog pregovarača na čijem čelu se nalazi ministar(ka) za evropske integracije. U čitavom procesu na tehničkom nivou, Ministarstvo za evropske integracije ima svoju ulogu naravno u pregovorima, ono pre svega koordinira na različitim nivoima upravljanja“, navodi Štiplija.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.