Hoće li Srbija morati da bira stranu u slučaju eskalacije sukoba na granici Ukrajine i Rusije?

Boško Jakšić, spoljnopolitički komentator za Danas kaže da obe strane mogu da pokušaju da traže od Srbije svrstavanje, ali misli da je nerealno da Srbija izabere stranu.

– Srbija uopšte nije u poziciji da bira stranu. I ko god da je pozove da uđe s njim u savezništvo, mislim da će Srbija to odbiti i da će insistirati na neutralnoj poziciji što je i najpametnije – navodi Jakšić.

Kako objašnjava, to bi bila dobra odluka jer ovo nije vreme 68. da se Jugoslavija izjašnjava protiv sovjetske intervencije u Čehoslovačkoj.

– Ovo su druga vremena i apsolutbno je Srbiji najpametnije i najkorisnije da se ne opredeljuje u eventualnom sukobu – navodi Jakšić.

Docent fakulteta politzičkih nauka Milan Krstić za naš list navodi da bi u slučaju eskalacije situacije, EU svakako očekivala da se Srbija jasnije odredi, makar deklarativno se svrstavajući na stranu ukrajinskog suvereniteta, jer teško da se može očekivati da bi se Srbija pridružila konkretnim sankcijama EU protiv Rusije u ovom trenutku.

A Boris Varga, polikolog i novinar, za Danas kaže da je Srbija već sada u problemu, jer politikom i Brisel i Moskva „sedi na dve stolice“, odnosno svoj spoljno politički kurs je vezala za države i saveze među kojima se nazire sukob.

– Situacija oko Ukrajine otišla je dovoljno daleko i trenutno je u fazi diplomatsko-militantno odmarevanje između Zapada i Rusije. Ukoliko se situacija bude i dalje zaoštravala ili dođe do sukoba, Srbija će morati da se opredeli. Brisel bi ubuduće mogao više da insistira od Beograda na pregovaračkim poglavljima i spoljnopolitičkim opredeljenjima, koje je do sada ignorisao. Radi se o barem četiri pregovaračka poglavlja Srbije sa EU. Na primer, da mora da okonča vojne vežbe sa Ruskom Federacijom i njenim partnerima, što bi moglo značiti kraj saradnje sa ODKB-om, pandanom NATO-a koji predvodi Moskva. Ovo pitanje moglo bi da se veže i sa ruskim vojnim i civilnim misijama u Srbiji za koje postoji sumnja da su zametak buduće ruske vojne baze na Balkanu – objašnjava Varga.

Prema njegovim rečima, u spoljnoj politici i Generalnoj Skupštini UN-a Srbija će morati da sledi politiku demokratskih država, a ne da po diktatu podržava Rusiju, što je činila u vezi uskraćivanja podrške rezolucija vezanih za kršenje ljudskih prava na Krimu.

– Beograd će morati da prestane zajedno sa Rusijom da lobira za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova i blokira njegov prijem u međunarodne institucije.

Stoga je već sada jasno da je ovo kraj srpskog „sedenja na dve stolice“, ali to ne znači da je time okončana rusofilska politika, koja je u Srbiji poslednjih godina duboko pustila koren. Ukoliko se situacija oko Ukrajine zaoštri, to bi mogao i da bude kraj podrške SNS-u i Aleksandru Vučiću od strane SAD i država EU – ukazuje Varga.

Dok politički analitičar Dragomir Anđelković smatra da, ako dođe do većih sukoba, Rusija neće vršiti pritisak na Srbiju da se opredeli.

– Rusi su sasvim zadovoljni da Srbija ima neutralnu poziciju kao do sada. Za očekivati je da sa Zapada dolaze takvi pritisci iz određenih krugova. A na nama je da odolimo takvim protiscima jer mi nismo zemlja kao Češka ili Portugal koje imaju sve rešene probleme i ne treba im bilo čija podrška. Mi imamo otvoreno pitanje Republike Srpske i Kosova, a baš ti zapadni centri moći, koji bi od nas očekivali da se soilidarišemo s njima protiv Rusije, ugrožavaju naše interese. A Rusija nam je faktor podrške. Zato zbog sebe, mi ne smemo da se udaljimo od Rusije što naravno ne znači da će vlast tako postupiti. Jer ona analizira pre svega šta joj je najbolje za opstanak – ukazuje Anđelković.

Upitan šta bi Zapad tražio i smatrao kao stajanej na njegovu stranu, on odgovara da bi to verovatno bilo solidarisanje sa raznim rezolicijama koje će se donositi na nivou evropskih insitucija povodom sukoba u Ukrajini.

– Odnosno tražiće od nas da se priključimo nekim sankcijama, kao što je Beograd uradio sa Belorusijom. Mislim da bi to za Beograd bilo katastrofalno i mislim da Beograd posle toga ne bi mogao da račina na podršku Rusije oko Kosova i RS. Kad bi Beograd to uradio, to bi bilo isto kao da prihvarti da Kosovu uđe u UN, a možda neki u Beogradu baš to i žele da ispadne da su Rusi krivi.

Nadam se da do toga neće doći, ali nikad ništa nije isključeno – zaključuje Anđelković.