I dalje nepoznat odgovor Srbije na francusko-nemački predlog za rešenje odnosa Beograda i Prištine: Šta znaju samo Vučić i Petković?

Od izbijanja rata u Ukrajini, a pogotovo poslednjih nekoliko meseci diplomatski predstavnici EU, pogotovo izaslanik Unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak, uz veliku pomoć SAD, kao da ubrzavaju proces rešavanja odnosa Srbije i Kosova, budući da je ovaj problem u „mekom trbuhu“ Evrope koji pod uticajem raznih strana, kojima odgovara još jedan sukob na tlu Evrope, može da eskalira. Zato je javnost preplavljena brojim nonpejprerima kojima se preko medija ispituje puls građana i Kosova i Srbije. Poslednji je francusko-nemački predlog iza kojeg stoji EU i koji je, možda i poslednja ponuda na stolu za rešavanje problema. A od koje Beograd možda ubuduće i ne dobije bolju, budući da se u ovom predlogu ne pominje ekpslicitno priznanje nezavnosti Kosova.

Kako nezvanično saznajemo iz diplomatskih izvora, Srbija je svesna da je ovo zaista predlog uzmi ili ostavi, i da je na njoj da iz svega izvuče maksimum i koliko je moguće „umrtvi igru“ dok ne testira javnost na razne predloge. Kako nam je rečeno, sve što je dosad u medijima objavljeno o francusko-nemačkom predlogu nije autentično iako ima tačnih delova koji se pažljivo plasiraju.

Izvori Danasa smatraju da postoji mogućnost skorog dogovora strana ali ne u vidu konačnog dogovora nego o principima i načelima, odnosno mapi puta, koja bi dovela do nekog sporazuma, te da se sada o tome najviše razgovara. U taj sporazum bi bio uvršćen i Briselski sporazum, odnosno formiranje Zajednice srpskih opština, na čemu Beograd sada pogotovo insistira. Karta na koju sada igra Beograd je „neposlušnost Prištine“ koja daje argumente da se Beograd nećka oko prihavtanja novih sporazuma, budući da Priština nije sporovela ni dosad postignute. Na tu činjenicu ukazala je premijerka Srbije Ana Brnabić. I to je jedan kolosek razgovora u Briselu, kažu naši izvori iz briselske admninistracije.

Drugi kolosek se bazira na takozvanim „tehničkim“ pitanjima i problemima koji izbijaju u prvi plan poput preregistracije vozila sada i o čemu Lajčak pokušava da postigne dogovor sa Prištinom.

To je ta, kako kažu, tektonska promena u dijlogu o kojoj je Vučić govorio, jer se sada osim o otvorenim problemima razgovara i o „konačnom rešenju“ odnosno o koracima koje treba ispuniti da bi se do njega došlo i o tome šta obe strane dobijaju ili gube na tom putu ili na njegovom kraju.

Kada je reč o odgovoru Srbije na predloženo, izvori bliski predsedniku Srbije kažu da je sadržaj srpskog nonpejpera poznat samo Vučiću i šefu Kancelarije za KiM Petru Patkoviću. Javnosti je zasad rečeno da je predlog neprihvatljiv.

Dragiša Mijačić, direktor Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER) za Danas kaže da se iz izjava zvaničnika ne može sa sigunošću utvrditi odgovor Srbije na francusko-nemački predlog, pa čak ni nacrt odgovora.

– Sa druge strane mogu da izrazim nadanje da ja u svom odgovoru Srbija konačno iznela stavove na koji način želi da normalizuje odnose sa Kosovom, tj šta želi da vidi kao rezultat pregovora sa Prištinom na koji bi Beograd stavio potpis – navodi Mijačič koji je i Koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za poglavlje 35.

Dok Dušan Janjić, osnivač Foruma za etničke odnose, za Danas kaže da zvaničnici Srbije nisu plaćeni da imaju nonpejpere nego da imaju javne dokumente.

– Nonpejperi su postali sredstvo marketinško-propagandno- bezbednosnohih igara. Sredstvo konflikt menadžementa. To važi i za francusko-nemački papir dok ga nije prisvojila EU. On je odradio svoj posao preko Albanijan posta. Smatram da vlada i rukovodstvo koje drži do sebe i kad komunicira sa tom vrstom dokumenata, mora da prođe procedure jer je isključivanje javnosti najopasnija stvar. Ako je Srbija odgovorila nonpejperom, strašno je pogrešila, i uletela je u konflikt menadžent, igru iz koje će se teško izvući, šta god da je pisalo u njemu – zaključuje Janjić.