Janjić: Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN pitanje granice prepušteno budućnosti

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. NATO ima interesantna stav prema situaciji u Srbiji odnosno KiM. Ukinuo je kopnenu zonu bezbednosti, tesno sarađuje sa vojskom Srbije i 1999/2001.god. je dozvolio srpskim snagama da gone pripadnike OVPBM sve do Kačanika. Tokom martovskog pogroma čvrsto su stajali na stranu Srba i pobijeni su bili mahom Albanci.
   NATO je zagovornik podele KiM shodno ratnoj krivici. Onde gde su Srbi činili zločine i što je izgubljeno u ratu protiv NATO je R. Kosovo a četri opštine severno od Ibra i to Zubin Potok, Severna Mitrovica, Zvečan i Leposavić da ostanu u Srbiji.
   Zbog oružanog ustanka OVPBM 1999/2001.god. u čijem je gušenju pomogao NATO Albanci su izgubili rat i teritorije, odnosno izgubili pravo da se priključe R. Kosovo.

2. Kumanovski sporazum nije nikakav „rezultat kompromisa“izmedju NATO i Milosevica,nego KAPITULACIJA kao rezultat propasti Miloseviceve doktrine „konacnog resenja albanskog pitanja u Srbiji“. Da ce Srbija biti bombardovana, ako ne potpise mirovni sporazum u Rambujeu,bila je opcija sa kojom je Milosevic bio upoznat jos u oktobru 1998 g.Rezim Milosevica vodio je ratno-huskasku politiku i do zadnjeg momenta nije verovao da ce nas bombardovati.A kad je pocelo bombardovanje(u martu 1999 godine,)organizovao je zurku na Brankovom mostu,u zelji da pokaze svetu svu nepravednost „zlocinackog NATO bombardovanja“.Ne pristajanjem da vojska NATO udje na Kosovo( da razdvoji zaracene strane,razoruza OVK i uspostavi mir, da se Milosevic obaveze da povuce policijske i vojne snage sa Kosova,da Albanci ostanu jos tri godine u sastavu Srbije,a da posle toga raspisu referendum,)Milosevic je osudio Srbiju na samoubistvo.Ono sto nismo potpisali u Rambujeu(NATO trazio imunitet za svoje osoblje i slobodu kretanja,)Srbi su potpisali u februaru 2016 g.