foto FoNet/Zoran MrđaO tome koji su uzroci jačanja nacionalizama na globalnom planu te kako globalizacija utiče na trendove u centru, ali i može li ljubav ili mržnja prema nekoj od velikih sila biti konstitutivni element nacionalizma u malim državama, govorio je za CIB sociolog Jovo Bakić.
Sociolog ističe da Rusi, kao velika sila, imaju sopstvene interese, koji ne moraju biti podudarni sa srpskim.
„Oni su podržali stvaranje velike Bugarske, ali su zbog tadašnje snage Velike Britanije, morali da se povuku, a Srbija je na Berlinskom kongresu dobila teritorijalno proširenje i pored izgubljenih ratova. Zanimljivo je da su Bugari smatrani „balkanskim Prusima“ pred balkanske ratove. Svi su očekivali da će Bugari zadati glavni udarac Osmanskom carstvu, pa su bili iznenađeni, otkud sad Srbi umesto njih. Odgovor je u reformama srpske vojske koje je otpočeo kralj Milan Obrenović, što se ispostavilo kao vrlo dobar potez. Njegova vladavina je bila katastrofalna generalno, ali ono dobro što je uradio, to danas gotovo da nije ni poznato, sem u vojnim krugovima“, objašnjava Bakić, dodajući da u tom smislu, nacionalno je na Balkanu uvek potrebno gledati u strukturnim odnosima balkanskih nacionalizama i njihovom odnosu s različitim imperijama.
Jovo Bakić napominje da su to veze srpsko-hrvatskog nacionalizma, spornih teritorija poput BiH, srpsko-bugarskih odnosa
„Bilo je pitanje ko će zavladati Balkanom i to je opet problematika, s jedne strane, malih nacija, koje se takmiče da ostvare hegemoniju na Balkanu, a sa druge strane, interesa velikih sila koje nisu dozvoljavale nijednoj naciji na Balkanu da ostvari hegemoniju, već su ih gurale jedne protiv drugih zbog svojih interesa. U tom smislu, postoji odnos međusobnog takmičenja malih balkanskih nacija, a sa druge strane, postoji imperijalno nastupanje velikih sila i njihovo takmičenje u kontinentalnim razmerama“, navodi sociolog, podsećajući, da na kraju, postoje i kolektivna sećanja koja svaku naciju teraju na ponekad iracionalne izbore.
Kako Bakić tvrdi, ukoliko bi čovek gledao strogo racionalno, ne bi trebalo da bude previše dilema u kontekstu aktuelne ukrajinske krize.
„Rusija je relativno slaba, pa nema drugog puta nego da idete nego sa onima koji su u datoj situaciji jači, a u geopolitičkom smislu ste isključivo njima okruženi. Međutim, kolektivna sećanja nas vuku i onda se postavljate na način da minimalizujete sopstvenu štetu i šta god da uradite, nije dobro. Koliko god lično ne podnosio režim koji Srbijom vlada već deset godina, donekle imam razumevanja za spoljnu politiku koja se trenutno vodi, upravo zbog kolektivnih sećanja“, ukazao je.
On objašnjava da je kolektivno sećanje jako moćno, te da nije nešto što je puka zabluda ili iluzija. Kako ističe, radi se o vrlo moćnom činiocu svakodnevnog života i „ako će neko da oseća veliko poniženje zbog toga što će, recimo, Srbija da uvede sankcije Rusiji, onda je to i društvena i politička činjenica, koja se mora uzeti u obzir“.
Govoreći o sankcijama, Bakić objašnjava da Vučić ima birače koji bi se osetili poniženim ako Srbija uvede sankcije Rusiji.
„Ali mislim da je pretežni deo birača, veoma pragmatičan i da je prevashodno zainteresovan za sopstvenu dobit, pa ma koliko ona bila kratkoročna“, objasnio je sociolog.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
