Kako se iz EU gleda na lokalne izbore u Srbiji: „Nasilje, pretnje, neregularnosti“

Prema rečima naših sagovornika, izjave evropskih zvaničnika ukazuju da je EU sada jasno prepoznala ozbiljne demookratske probleme u Srbiji i da će to uticati na proces evrointegracija, iako promene neće doći preko noći.

Lokalni izbori 29. marta protekli su u izrazito napetoj atmosferi, koju su obeležili fizički incidenti i brojni navodi o izbornom inženjeringu. Tokom celog dana dokumentovane su masovne nepravilnosti, poput postojanja kol-centara, vođenja paralelnih biračkih spiskova i organizovanog dovođenja „fantomskih birača“.

Takođe, na meti fizičkih napada od strana pristalica režima, našli su se aktivisti i novinari.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos poručila je da su nasilje, pretnje i ozbiljne nepravilnosti na biračkim mestima u potpunosti neprihvatljivi za državu koja teži članstvu u Evropskoj uniji. Ona je naglasila da je od presudne važnosti da nadležni organi u Srbiji sprovedu brzu i transparentnu istragu svih prijavljenih slučajeva kako bi se osigurala odgovornost počinilaca. Kos je takođe podsetila da su slobodni i pošteni izbori temelj demokratskih vrednosti i jedan od ključnih uslova u procesu evropskih integracija.

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula izjavio je da su ovi lokalni izbori suštinski kompromitovani sistematskim zloupotrebama i pritiscima. On je istakao da je vlast ponovo pribegla metodama zastrašivanja, pri čemu su se na posebnom udaru našli aktivisti i novinari koji su izveštavali o izbornom procesu. Picula je ocenio da svako narušavanje integriteta glasanja predstavlja direktnu opasnost za demokratski poredak, bez obzira na to o kom nivou izbora je reč.

Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić na ove kritike je odgovorila tvrdnjom da su takve ocene zlonamerne i da predstavljaju svesno širenje dezinformacija o izbornom procesu. Ona je odbacila navode zvaničnika iz Brisela i Strazbura, insistirajući na tome da su izbori protekli u skladu sa zakonom i demokratskim standardima.

Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove, kaže za Danas da izjave Marte Kos i Tonina Picule predstavljaju prelomni trenutak u odnosu EU prema izborima u Srbiji.

Kako objašnjava, kada komesarka govori o neprihvatljivom nasilju i traži istrage, a izvestilac Evropskog parlamenta otvoreno kaže da su izbori kompromitovani pritiscima i zloupotrebama, to znači da “Brisel više nema iluzije o stanju demokratije u zemlji”.

– Ovo više nije pitanje tehničkih nepravilnosti, već političkog modela vlasti koji počiva na pritisku, kontroli institucija i zastrašivanju birača. EU to vidi, ali je godinama birala da to relativizuje. Sada više nema prostora za tu vrstu političkog komfora – kaže naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, posledice neće biti spektakularne preko noći, ali će biti duboke i dugoročne, dodajući da Srbija ulazi u zonu zamrznutog evropskog puta, uz sve strožu uslovljenost, posebno u oblasti vladavine prava i izbora.

– U prevodu, vlast u Beogradu može da nastavi da simulira evropske integracije, ali će sve teže dobijati i politički kredibilitet i novac iz EU. EU je konačno javno rekla ono što građani Srbije odavno znaju, izbori više nisu slobodni. Posle izjava Marte Kos i Picule, svaka priča o ‘napretku’ Srbije ka EU deluje kao politička fikcija – kaže Beširi.

On ističe da ono što je važno da građani razumeju je da Srbija nije članica Evropske unije i da ne mogu očekivati više od Brisela da se pobrine za naše slobode i izbore, već da podršku moramo da tražimo “u nama i da odgovornost zahtevamo od nosioca javne vlasti”.

– Ne može Marta Kos biti odgovornija za stanje zakona i njegovog poštovanja od Zagorke Dolovac niti može Picula biti odgovorniji od Brnabić. Fokus za stanje u društvu i bes zbog horora koji živimo moramo tražiti u Nemanjinoj 11 i Andrićevom vencu 1. Ako nekome do sada nije jasno šta za sobom nosi autokratija, dovoljno je bilo da vidi divljanje policijskih i kriminalnih struktura u deset opština, a i sinoć, ispred rektorata – poručuje.

On dodaje da EU može da uvede targetirane sankcije Kričku, Dolovac i njihovim porodicama i “poslušnicima” koji direktno finansijski benefitiraju zbog stanja bezakonja, prebijanja građana, studenata, novinara i predstavnika civilnog društva.

– Male su šanse da se to brzo dogodi, jer ako čekaju da postanemo Belorusija, treba u Briselu da znaju da tada sankcije nemaju velikog efekta. Mora brže, jače i bolje da se distancira od kriminalne vlasti, ali da nađe načina da građani Srbije ne trpe zbog toga – zaključuje Beširi.

Goran Miletić, osnivač i izvršni direktor Balkans Forward fondacije, ocenjuje da su izjave Marte Kos i Tonina Picule potpuno očekivani nastavak sve oštrijih izjava predstavnika Evropske Unije, kada je u pitanju situacija u Srbiji.

– Generalno su predstavnici Evropske komisije uvek blaži i koriste malo uvijenije formulacije kada komentarišu situacije u drugim zemljama, ali ovoga puta izjava je i više nego jasna – „nasilje, pretnje i neregularnosti“. To ne ostavlja nimalo prostora za dilemu oko stava Evropske komisije. Izestilac EP Picula takođe jasno govori o nasilju i pritiscima, pa je veoma očigledno da će EU sasvim sigurno preduzeti neke korake – objašnjava naš sagovornik.

Da li će to biti samo dalje zamrzavanje sredstava iz Plana za rast ili će uslediti i pritisak i dolazak misije kakva je bila svojevremeno u Makedoniji, Miletić poručuje da je to teško proceniti.

– U Briselu je sada preovlađujuči stav da vlasti u Srbiji prešle crvenu liniju i da se nešto konkretno mora uraditi. Međutim, to se svakako neće desiti pre izbora u Mađarskoj za desetak dana – zaključuje.

Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Dragana Đurica kaže za Danas da je na osnovu izjava Kos i Picule jasno da Brisel više nema prostora za ublažene formulacije i diplomatske eufemizme.

– Ono što se ranije formulisalo kao „zabrinutost“ ili „potreba za unapređenjem“, sada se naziva pravim imenom: nasilje, pritisci i zloupotrebe koje sistemske, a ne izolovani incidenti. I to je suština problema, jer je nedopustivo da u zemlji koja pretenduje ka EU izbori budu praćeni strahom i pritiscima na građane, nasiljem nad medijima i posmatračima i očigledno neravnopravnim uslovima – objašnjava naša sagovornica.

Iz tog razloga se, kako navodi, način na koji država organizuje izbore i kako se odnosi prema sopstvenim građanima više ne može tretirati kao unutrašnja stvar, dodajući da ukoliko građani nemaju slobodu izbora bez pritiska i straha, onda je logično da Brisel ne dovodi u pitanje samo kvalitet izbora, već i osnovni demokratski kapacitet države.

– A jasno je rečeno u Briselu da Srbija može u EU samo kao demokratska zemlja. U praksi, to može imati vrlo konkretne posledice. Ne znači da će sutra EU formalno zatvoriti vrata, ali znači da će svaka sledeća rasprava o Srbiji u EU biti teža, politički nepovoljnija i sa manje poverenja. I to poverenje je nedoknadivi resurs koji je vlast očigledno potrošila. A bez tog poverenja nema ni otvaranja klastera, ni stvarnog napretka u pregovorima, ni kvalitetnog pristupa evropskim fondova. Drugim rečima, cenu plaćaju građani Srbije, a vlast je očigledno spremna da to žrtvuje zarad zadržavanja moći – zaključuje Đurica.