Šta za Kosovo znači neformiranje Skupštine i hoće li Srpska lista doprineti nastavku rada institucija?

Sednica je prekinuta sat vremena nakon početa nakon što nije donet izveštaj Komisije za verifikaciju kvoruma i mandata.

Protiv tog izveštaja glasali su DPK, DSK, ABK i Srpska lista. Zbog toga madati narodnih poslanika nisu verifikovani, zbog čega nije predložen ni kandidat za predsednika Skupštine, što je onemogućilo konstituisanje iste.

Vršilac dužnosti premijera Aljbin Kurti okrivio je opoziciju za prekid Sednice i “institucionalni napad na Kosovo”, dok ga je opozicija okrivila za pokušaj kršenja Ustava.

Kako su naveli lideri opozicije, ne može se smatrati da je Kurti dao ostavku na mesto premijera, jer i dalje koristi prostorije Vlade, i ponaša se kao premijer, a ne kao narodni poslanik.

“Ako je podneto pismo o ostavci i isti ljudi su nastavil ida rade, i njihove kancelarije su ovde, kakvu vrednost ima ovo pismo? Osoba koja podnese ostavku ne nastavlja svoj posao kao premijer Kosova”, rekao je lider DSK Ljumir Abdidžiku.

Predsednik DPK Memli Krasnići rekao je da nisu glasali za izveštaj, jer ga smatraju neustavnim, dok je član Komisije iz LDK-a Aremnd Zemaj rekao je da su glasali protiv izveštaja, jer „dokumentacija u vezi sa aktom o ostavci premijera i ministara koji su izabrani za poslanike nije blagovremeno podeljena”.

Izvršni direktor Centra za afirmativne društvene akcije (CASA) Miodrag Marinković kaže za Danas da neverifikovanje mandata ima dva ključna značenja.

“Prvo, da Albin Kurti uprkos tvrdnjama, trenutno nema većinu potrebnu za formiranje vlade. Drugo, da Kosovo ulazi u novu fazu institucionalne krize, u kojoj se prepliću političke kalkulacije oko sastavljanja izvršne vlasti, predstojećih lokalnih izbora u oktobru i predsedničkih izbora planiranih za prvu polovinu naredne godine”, tvrdi Marinković.

On ističeda su trenutno ulozi jako visoki, naručito kada je reč o odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama.

“Prema pojedinim izvorima iz Prištine, nova američka administracija šalje jasne poruke: ukoliko Aljbin Kurti bude izabran za premijera, moguće je da će doći do temeljne promene američke politike prema Kosovu”, kaže naš sagovornik i dodaje da su te poruke već prosleđene opozicionim partijama koje, “na papiru”, imaju kapacitet da formiraju alternativnu većinu.

Zbog toga se, dodaje Marinković, trenutno trenutno vode intenzivni i ozbiljni razgovori unutar opozicionog bloka o toj opciji.

“Jučerašnji prekid sednice i blokada procesa verifikacije posmatraju se kao prvi čin institucionalnog raspleta. U skladu sa strogim procedurama, stranka koja je osvojila najviše glasova, Pokret Samoopredeljenje, ima pravo da prva pokuša da formira vladu. Ukoliko ne uspe, mandat prelazi u ruke opozicije”, kaže sagovornik Dansa i dodaje da, u tom smislu, deluje da se zakoračilo u proces koji bi mogao da označi početak smene vlasti u Prištini.

Podrška Srpske liste Kutiju?

Povrh obustave sednice, istog dana pojavio se i snimak na kojem se vidi da vršilac dužnosti ministra Eljbert Krasnići dobija poruke u kojima piše da će četiri poslanika SL dati podršku Kurtiju za formiranje Vlade.

Ovo nije, novina jer se poslednjih dana govori o ovoj mogućnosti. Ipak, potpredsednik te stranke Dalibor Jevtić rekao je da SL neće biti deo vlade ukoliko je formira Kurti.

Komentarišući moguću podršku Srpske liste Kurtiju, marinković kaže da u politici nikada ne treba biti naivan niti kategoričan.

“Ipak, u ovom slučaju, scenario u kojem Kurti formira vladu uz podršku SL deluje krajnje neverovatno. Sam Kurti je godinama dosledno radio na političkoj stigmatizaciji Srpske liste, predstavljajući je kao produženu ruku režima u Beogradu, i takav narativ duboko se ukorenio u albanskom društvu”, tvrdi naš sagovornik.

Zbog toga, on smatra da bi saradnja SL i Samoopredeljenja bila ne samo kontroverzna već i samodestruktivna.

“S druge strane, pristup SLpolitici ne proizlazi iz ideoloških uverenja. To je pre svega model upravljanja preuzet iz SNS-ove škole, u kojem partijski i finansijski interesi imaju primat nad principima i vrednostima”, kaže Marinković.

U tom smislu, on napominje da nije nemoguće zamisliti spremost SL na dogovor, ukoliko bi im bila ponuđena dovoljna protivusluga.

“Međutim, imajući u vidu Kurtiijevu političku poziciju, njegovu bazu podrške i sve što je prethodilo, takav kompromis bi bio izuzetno teško ostvariv. Stoga ne verujem da će do takve saradnje doći”, zaključuje Marinković.