„Kurtiju je za reizbor potrebna izuzetno velika podrška“: Da li će nakon 9. februara doći do promene vlasti na Kosovu?

Predizborna kampanja na Kosovu približava se kraju, a kako se dolazi 9. februar, u javnosti se sve više govori o mogućoj promeni vlasti nakon izbora.

Iako je pokret Samoopredeljenje (LVV) na posednjim parlamentarnim izborima osvojio preko 50 odsto glasova i sebi obezbedio formiranje Vlade, ovog puta, najviše zbog činjenie da Zapad nije toliko naklonjen Kurtiju, u javnosti se stiče utisak da, iako osvoji najviše glasova, to neće biti dovoljno za još jedno samostalno formiranje Vlade.

Tome doprinosi i paket mera koji je EU uvela 2023. Kosovu, nakon eskalacije bezbednosne situacije na severu do koje je došlo zbog lokalnih izbora koje su srpske stranke bojkotovale.

Kako su tada saopštili iz EU privremeno je obustavljen rad u radnim telima u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, a odlučeno je da Kosovo neće biti pozivano na sastanke na visokom nivou, dok će bilateralne posete biti obustavljene.

Pored odnosa sa EU, trenutna Vlada na Kosovu kritikovana je i zbog loših odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), koji su, prema rečima izaslanika predsednika za specijalne misije SAD, Ričarda Grenela, „nikada gori“.

Agencija Rojters je, kako navodi, imala uvid u dva privatna istraživanja javnog mnjenja koja pokazuju da je podrška Kurtijevom pokretu Samoopredeljenje i njegovim koalicionim partnerima opala na oko 40 odsto sa 50,2 odsto koliko su dobili na izborima 2021. godine.

Nije iznenađujuće da Kurtiju opada rejting

Komentarišući ove navode Rojtersa, politikolog iz Kosovske Mitrovice Ognjen Gogić kaže za Danas da deluje da se u poslednje vreme stvara atmosfera da Kurti nije omiljen na Zapadu.

„Naravno tu su i ovi tvitovi Grenelovi, ali čini mi se da taj tekst Rojtersa više služi da doprinese oblikovanju te atmosfere, nego što se možda zasniva na istraživanja. Možda to i jesu poslednja istraživanja, ali oni žele da doprinese tome“, tvrdi Gogić.

On ipak ističe, da iako je to cilj, postoji i odjek, odnosno da već se mogu videti rezultati te atmosfere.

„Nije iznenađujuće ako mu je rejting zaista u padu jer Albanci jesu osetljivi, u većoj meri nego Srbi, na te poruke sa Zapada, zato što su oni svesni da Kosovo jako mnogo duguje Amerikancima i da su oni sami veoma zaduženi spram Amerikanaca, te da nemaju puno čemu da se nadaju ukoliko Amerikanci nisu na njihovoj strani“, pojašnajva naš sagovornik i naglašava da niko od Albanaca ne bi želeo da se američka vojska povuče sa Kosova.

Zbog toga, on ističe da je moguće da određeni broj birača strateški razmotri odnos Kurtija i zapada i opredeli se za neke stranke koje su više po meri Zapada.

„Kada je reč o rejtingu, Kurti će pobediti na izborima, tu nema sumnje, ali da li će imati reizbor to zavisi od nivoa podrške koju će imati“, kaže Gogić i dodaje da će njemu svaka manja podrška od onoga što je imao na prošlim izborima Kurtiju znači opozicija jer, ističe on, nema koalicioni potencijal.

On dodaje da će ostale tri grupacije u opoziciji (DPK, LDK, AAK) verovatnije formirati zajedno vladu, nego što će ući sa Kurtijem u koaliciju.

„Mislim da će tu da intervenišu i ambasade, i da će hteti da te druge tri stranke ali i nevećinske zajednice formiraju neku vladu koja bi Kurtija poslala u opoziciju“, tvrdi sagovornik Danasa.

Gogić naglašava da Kurtiju reizbor garantuje isključivo izuzetno velika podrška, odnosno ako bude imao oko 50 odsto podrške.

„Ako bude ispod toga, ako zaista postoji pad, onda mislim da postoji prostor da se razgovara o smeni vlasti“, tvrdi naš sagovornik.

S druge strane, govoreći o mogućoj promeni na političkoj sceni srpske zajednice Gogić kaže da je sve zavisi od toga koliko će Srba izaći na izbore, i koliko će njih doći iz centralne Srbije.

„Oni verovatno mogu da promene rezultat, a oni će biti naklonjeniji Srpskoj listi od onih koji žive na Kosovu. Ipak mislim da SL može da izgubi jedan do tri mandata, jer postoje barem tri grupe koje mogu da uzmu po jedan mandat“, zaključuje Gogić.

28 političkih opcija se bori za 120 mesta

Podsetimo, ovo su prvi redovni parlamentarni izbori koji se održavaju na Kosovu od 2007. godine. Na izbornom listiću za parlamentarne izbore nalazi se 28 političkih opcija koje se takmiče za 120 mesta u parlamentu. Polovina partija i pokreta predstavlja nevećinske zajednice, odnosno one koje se ne izjašnjavaju kao Srbi ili Albanci.

Od albanskih stranka, najveću podršku uživa Samoopredeljenje (LVV), pokret premijera Kurtija.

Od opozicionih stranka, trenutno najviše mesta u parlamentu ima Demokratska partija Kosova (DPK), koju je osnovao bivši premijer i predsednik Kosova i nekadašnji portparol OVK Hašim Tači. Кandidat DPК za premijera Кosova je gradonačelnik Južne Mitrovice Bedri Hamza.

Druge dve stranke koje će najverovatnije moći da odlučuju o novoj Vladi, ukoliko LVV ne osvoji većinu jesu Demokratski savez Kosova (LDK), koji je osnovao Ibrahim Rugova, i Alijansa za budućnost Кosova (AAК), stranka Ramuša Haradinaja koja na izbore izlazi u koaliciji sa partijom Nisam.

Srpsku zajednicu će predstavljati šest partija – Srpska lista (SL), Srpska demokratija (SD), Srpski narodni pokret (SNP), Partija kosovskih Srba (PKS), GI Narodna pravda i Za slobodu, pravdu i opstanak.

Do sada, jedino je SL predstavljala srpsku zajednicu u parlamentu, osvajajući svih deset mesta, ali od 2022. godine bojkotuje rad istog. Sa druge strane, Za slobodu, pravdu i opstanak deo je trenutne Vlade Kurtija, a predsednikte stranke Nenad Rašić na čelu je Ministarstva za zajednice i povratak.

Ostale partije nisu učestvovale u radu parlamenta, ali su pojedini funkcioneri iz SNP i PKS bili funkcioneri Srpske liste, dok je lider GI Narodna pravda obavljao funkciju zamenika ministra Rašića.