„Izvučen iz fioke“: Branka Latinović o Karpatskom koridoru

Mislim da smo svedoci i ovih dana da se i Evropa i svet kreću u vrlo dinamičnom pravcu menjanja geopolitičkih odnosa, možda i tektonskih promena, jer ono što je dogovor sa početak izgradnje Karpatskog koridora, pa i ovo što je usvojeno u Nju Delhiju, Bliski istok i Indija, za 40 odsto smanjuje troškove transporta i zaobilazi Suecki kanal, rekla je ona, komentarišući najave grupe država G20 o infrastruktirnom povezivanju Evrope, Blsikog istoka i južne Azije.

Karpatski koridor zaobilazi Srbiju, ali to – kako je rekla Latinović – nije nov projekat.

To je projekat koji postoji 20 godina i sada je izvučen iz fioke i aktivran da do 2025. godine godine bude gotov. On će predstavljati zaobilaženje mnogih zemlja i stavljanje koridora zatvaranja Rusije i Belorusije u odnosu na istočnu Evropu, objasnila je Latinović.

Ona je ukazala da Koridor neće obuhvatati Srbiju, već ide vrlo blizu granica sa Bugarskom i Rumunijom, a videće se da li bi se možda mogli praviti mostovi spajanja i umrežavanja sa autoputevima.

Kada je reč o koridoru Bliski istok – Indija, on se naziva „put začina“ i alternativa je kineskom Putu svile, navela je ona i dodala da kineski projekat na neki način posustaje, posebno posle pandemije, dok se na sceni pojavljuje novi, snažni igrač – Indija.

To treba pažljivo pratiti, kao i geopolitčki kontekst povezivanja Izraela sa Grčkom, koja dobija novu značajnu ulogu na jugoistoku Mediterana, rekla je Latinović, istovremeno podsećajući i na izjave turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, koji je naglasio da „nema koridora bez Turske“.