EPA-EFE/ANDREJ CUKICMesec dana nakon izbora nove Vlade premijera Đura Macuta održani su brojni sastanci i razgovori, ali rešenja za krizu i efikasnog dijaloga još uvek nema, a kako ističu naši sagovornici, građani to od nje i ne očekuju, jer znaju gde se nalazi realni politički autoritet.
Prilikom izbora nove vlade poslanici vladajuće većine, a ranije i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, uporno su ponavljali da je pred Macutom i novim ministrima ogroman i težak posao – da pomire Srbiju, da je sačuvaju i pokrenu dijalog.
Sa druge strane, u javnosti je ova vlada percipirana i kao Vučićeva zamena za ekspertsku vladu koju su tražili poslanici opozicije.
Za ovih trideset dana, i premijer, ali i pojedini ministri pokušali su da ispune očekivanja vlade pokretanjem razgovora sa različitim grupama.
Tako je Macut već u prvim danima na funkciji premijera na sastanak pozvao Rektora BU Vladimira Đokića, dok je ministar pravde Nenad Vujić pozvao zaposlene u pravosuđu, a ministar prosvete Dejan Vuk Stanković se susreo sa predstavnicima prosvetnih sindikata, te najavio (i otkazao) sastanak kojem bi se govorilo o novom Nacrtu zakona o visokom školstvu.
Profesor Fakulteta političkih nauka Bojan Vranić za Danas podseća da u Srbiji važi mantra da se Vladi daje 100 dana kako bi se iznele neke procene.
“Ali kad je blizu poluvremena, Vlada jeste pokrenula izvesne inicijative oko dijaloga u problematičnim oblastima, ali konkretnih rezultata nema”, kaže naš sagovornik.
Vranić ističe da je komunikaciona karakteristika Macutove vlade da se ne izlazi u javnost dok se ne ispuni princip “ništa nije gotovo dok sve nije gotovo”.
“Tako, dobijamo na kašičicu informacije od druge strane u pregovorima, ali ne i od samih ministara”, kaže on.
Govoreći o tome da li je nova Vlada uspela da održi sliku Vlade kojoj je cilj uspostavljanje dijaloga, Vranić kaže da je Srbija toliko polarizovana da je skoro nemoguće naći racionalni kriterijum po kojem bi se ocenjivala uspešnost dijaloga.
“Svaka ocena je u stvari za jednu od strana “ua” ili “ura”. Ipak, prezentacija, ili njen nedostatak, tih dijaloga je takva da često sastanci deluju kao rutinski posao, kao da krize ni nema”, pojašnjava sagovornik Danasa i dodaje da se nikome od aktera ne žuri da se kriza makar primiri, ako već ne može da se reši.
Aleksandar Ivković, istraživač Centra za savremene politike, za Danas kaže da je Vlada možda i postigla percepciju onoga ko vodi dijalog i predstavlja vladu eksperata, ali samo kod pristalica vlasti.
“To je politika koju vidimo već neko vreme – da SNS pokušava u izbore i postavljanje nove vlade da ide sa nekim licima koja su stučna u svojoj oblasti, zato što su i sami glasači SNS često razočarani kadrovskim rešenjima, posebno političkim”, navodi naš sagovornik.
Ivković dodaje da je Vučić to i uradio postavljanjem Macuta i drugih ministara koji su bliski Pokretu za narod i državu i stručnjaci u svojim oblastima.
Kako dodaje, moguće je da je za takve glasače vlada ostavila dobar utisak, ali da to nije najznačajnije u političkom životu, te da će se i taj utisak brzo istrošiti zato što se ne očekuje da će ona zapravo postići neke bitne rezultate.
“Što se tiče percepcije dijaloga opet i to je nešto što možda pristalice vlasti cene. To što su ministri i premijer pokrenuli dijalog sa drugom stranom i što nešto pokušavaju da urade, ali mislim da je većina javnosti svesna da vlada nema nikakav politički autoritet, da je ceo politički autoritet kod predsednika republike”, kaže Ivković.
To, podseća on, nije u skladu sa Ustavom, ali “takva je realnost”.
“Samim tim, ako vlada vodi neki dijalog, ona ne može da sklopi sporazum sa delovima društva o nekim bitnim pitanjima bez amina predsednika republike, tako da njena mogućnost da vodi dijalog nije ni toliko značajna”, kaže sagovornik Danasa.
On dodaje da je najilustrativnije to što su svi svesni jaza između formalne i stvarne političke moći koja je kod predsednika.
“Ispostavilo se, kao što se predviđalo, da je premijer Macut – Zoran Radojičić 2.0, odnosno kao i bivši gradonačelnik Beograda “vrlo se malo meša u svoj posao” za razliku od Ane Brnabić i Miloša Vučevića, koji su kao premijeri odavali utisak da, iako prate političke direktive Vučića, ipak upravljaju Vladom”, ističe Ivković.
Sagovornik Danasa naglašava da ova percepcija postoji kod opšteg stanovništva, čak i kod pristalica vlasti.
“Vlada se percipira kao vrlo slaba i marginalna, a očekivanja su očekivanja od nje gotovo nepostojeća. S tim što neki potezi mogu da proizvedu pozitivan utisak kod pristalica vlasti, ali i taj pozitivan utisak je kratkog daha”, zaključuje on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
