Marinković: Kurti smatra štetnim sve što dolazi iz Srbije 1Foto: EPA-EFE/ ERMAL META

Otpor kosovskog premijera prema inicijativi Mini Šengen ima svoju političku ali i ekonomsku logiku, kaže za Danasov portal Miodrag Miki Marinković, direktor Centra za afirmativne društvene akcije iz Kosovske Mitrovice.

Naš sagovornik tako komentariše otpor kosovskog premijera prema inicijativi Mini Šengen.

Prema Marinkovićevom mišljenju, ekonomska “logika” je jasnija”.

“Konkretniju korist od Mini Šengena imaju zemlje sa značajnim izvoznim potencijalom, pre svega poljuprivrednih proizvoda, sirovina ili poluproizvoda, jer se na Balkanu gotovo ništa drugo značajnije i ne proizvodi, osim ionako liberalizovanog turizma. Te zemlje su Srbija, Severna Makedonija i Albanija, i one su naveći zagovornici ideje o slobodnom protoku roba i usluga. Ostali regionalni akteri pokazuju dozu uzdržanosti prema toj ideji, pre svega u cilju zaštite ionako niske domaće proizvodnje. Tu, pored Crne Gore i BiH, spada i Kosovo. Dakle, pristupanjem Mini Šengenu ekonomski Priština ne dobija jednako kao i Beograd. Otuda se i ta inicijativa tretira sa drugačijim prioritetima, drugim rečima posmatra se prvenstveno politički potencijal tog procesa. A na tom polju postoje značajne razlike u percepciji koristi od jednog takvog procesa”, objašnjava on.

Marinković ističe da politička logika Mini Šengena nije jednako primenljiva na sve delove regiona.

“Jedan od najočiglednijih političkih ciljeva te inicijative je da se njome kompenzuju kašnjenja, pa čak i regresivni trendovi u EU integracijama, nastali usled nedovoljne spremnosti za unutrašnje reforme i demokratizaciju. Ta logika na Kosovu nije primenljiva, jer trenutna vlast ne samo da nema upitni interni demokratski karakter, već je i Kosovo generalno toliko daleko od značajnih uspeha u EU intergracijama da nema ni potrebu da simulira integracione uspehe”, konstatuje sagovornik Danasovog portala.

Marinković napominje da je glavni politički cilj Prištine u ovom trenutku “međunarodno utvrđjivanje sopstvene nezavisnosti”.

“U regionalnim inicijativama, Kosovo nije na terenu na kome se oseća dovoljno zaštićeno, jer je u tom okviru odnos država koje ne priznaju njegovu nezavisnost značajno nepovoljniji po njih. Tačnije, dve od pet zemalja, Srbija i BiH, ne priznaju nezavisnost. Zbog toga Kurti i vlada u Pristini regionalno ekonomsko povezivanje, čiji značaj ipak ne mogu da poreknu, stavljaju u širi kontekst, u SEFTA sporazum (sporazum o slobodnoj trgovini u jugoistočnoj Evropi, prim. novinarke). Taj sporazum podržava Evropska unija, i kao takav Prištini daje više saveznika, a time i mehanizama, kojima se može kompenzovati upitni međunarodni status Kosova”, precizira on.

Marinković ukazuje da se za potpuno razumevanje ovakvog stave Kurtija i vlade u Prištini prema Mini Šengenu, “ne može zanemariti ni teret koji Kurti nosi kao političar koji je na vlast došao ekstremnim populizmom, kojim je antagonizovao sve što dolazi iz Srbije”.

“Time je sebe učinio ranjivim na opozicione napade po preuzimanju vlasti. Kompenzujući promene između opozicionog populizma, i odgovornosti koju nosi kao lider kosovskog društva, a koja nužno podrazumeva i neke kompromise, Kurti koristi svaku šansu da pokaže konzistentnost svojih stavova. Otuda poseže za neracionalnim istorijskim argumentima u pregovorima, radikalizuje interpretacije nekih sporazuma, kao na primer o slobodnom kretanju, a u tom kontekstu se može posmatrati i stav neprihvatanja inicijative Mini Šengen, čiji je jedan od inicijatora predsednik Srbije. Kurtijeva vlada zbog toga često taj sporazum oslovljava kao “sporazum iz Niša”, aludirajući tako da ta inicijativa dolazi iz Srbije, a danas u kosovskom društvu i dalje se sve što dolazi iz Srbije posmatra kao štetno i neprihvaljtivo”, zaključuje naš sagovornik.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.