"Otvoreni Balkan" nastavlja saradnju bez ostatka regiona 1Foto: BETAPHOTO/VLADA SEVERNE MAKEDONIJE/SEKRETARIJAT ZA EVROPSKE POSLOVE/DS

Intenziviranje ekonomske saradnje, učvršćivanje i poboljšanje odnosa Srbije i Crne Gore, što su bile glavne poruke jučerašnjih razgovora čelnika Srbije i Crne Gore, neće biti započetno ili nastavljeno u regionalnoj inicijativi „Otvoreni Balkan“ budući da Crna Gora nije deo te inicijative, u kojoj su osim Srbije, Albanija i Severna Makedonija.

Premijer Crne Gore Zdravako Krivokapić boravio je juče u prvoj zavničnoj poseti Beogradu, pa je na sastancima sa premijerkom Anom Brnabić i predsednikom Aleksandrom Vučićem, razgovarano o unapređenju saradnje dve zemlje u svim oblastima, pogotovo ekonomskim.

Krivokapić se u Beogradu neće zdržati zbog inicijative „Otvoreni Balkan“ koja se od juče održava u Beogradu, ali u Beograd dolaze premijer Albanije Edi Rama i zamenik premijera Severne Makedonije Nikola Dimitrov, budući da je premijer Severne Makedonije, Zoran Zaev, podneo ostavku.

Oni će se danas sastati sa predsednikm Srbije Vučićem, a tom sastanku prethodiće susret sa predstavnicima kompanija iz Srbije, Albanije i Severne Makedonije, kao i sa predstavnicima Atlantskog saveta.

Sporazum „Otvoreni Balkan“ , koji su u Skoplju u julu potpisali predsednik Srbije i premijeri Albanije i Severne Makedonije, po stupanju na snagu 1. januara 2023. treba da omogući ukidanje graničnih kontrola između ovih zemalja.

A podrazumeva stvaranje zajedničke ekonomske zone između ove tri države. Kako su rekli potpisnici sporazuma, on se zasniva na istim slobodama na kojima se zasniva zajedničko tržište EU: kretanju robe, usluga, ljudi i kapitala.

U ovaj regionalni projekat, najpre nazvan „Mali šengen“ pozvani su i BiH, Crna Gora i Kosovo, ali ove države zasad ne žele da budu deo ove regionalne saradnje.

“Otvoreni Balkan“ više liči na Balkan otvoren za uticaje sa Istoka, posebno iz Rusije i Kine, kao i Balkan otvoren za autokratiju, korupciju, ratne zločince koji su u Srbiji, kao što svi znamo, ne samo slobodni, nego i na vlasti “, rekao je kosovski premijer Aljbin Kurti.

Umesto toga, Kurtijeva vlada predložila je unapređenje regionalne saradnje od CEFTE ka projektu SEFTA, u skladu sa modelom Evropske ekonomske zone.

A u Severnoj Makedoniji je VMRO-DPMNE opozicija premijera Zorana Zaeva optužila da „Otvoreni Balkan“ nudi kao zamenu za EU.

Iz BiH se poručivalo da Presedništvo nije razgovaralo o tome.

Kada je reč o Crnoj Gori šef diplomatije Đorđe Radulović je prednost dao inicijativi iz Berlinskog procesa odnosno stvaranju regionlnog zajedničkog tržišta.

Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji za Danas kaže da ne vidi zašto se i ostale zemlje regiona ne bi priključile ovom projektu.

– Niti je revolucionarna ideja, niti je prepreka pristupanju EU, a može da koristi svima – navodi Međak.

Upitan ima li OB smisla budući da je Vlada u Severnoj Makedoniji u krizi, a opozicija nije za OB, on kaže da bi eventualni izlazak jedne države bio ozbiljan udarac na inicijativu.

Nemanja Todorović Štiplija, glavni urednik portala European Westwrn Balkans, za Danas kaže da se stav Crne Gore nije promenio iako je predsednik Crne Gore Milo Đukanović ranije prisustvovao sastanku lidera u okviru inicijative „Mini šengen“.

– Ni promena vlasti u Podgorici nije uticala na to da se Crna Gora uključi u ovu inicijativu. Odluka vlade u Podgorice je da se fokusira na Zajedničko regionalno tržište, inicijativu u okviru Berlinskog procesa, za koju smatraju da je inkluzivnija i komplementarna sa težnjama Crne Gore na putu ka EU. Crna Gora je takođe i članica CEFTA-a, nema otvorena pitanja ni sa jednom zemljom regiona, a njeni građani već putuju koristeći ličnu kartu u sve države regiona, tako da bi priključenje Crne Gore Otvorenom Balkanu bilo samo trošenje energije – ukazuje Štiplija.

O „klimvoj“ poziciji Severne Makedonije on navodi da je teško zamisliti da će promena na mestu predsednika Vlade u Severnoj Makedoniji doneti značajnije promene ili eventualno povlačenje Severne Makedonije iz OB.

– Činjenica je da je uskoro bivši premijer Zoran Zaev bio lično veoma angažovan i zainteresovan za ovu inicijativu, tako da će budući fokus i angažovanje Severne Makedonije zavisiti od toga koliko naredni premijer bude za to zainteresovan – zaključuje Štiplija.

Podsetimo, u Berlinskom procesu nastala je ideja stvaranja zajedičkog regionalnog tržišta BiH, Srbije, Crne Gore, Kosova, Albanije i Severne makedonije, pa su lideri sa Zapadnog Balkana na Samitu Berlinskog procesa u novembru 2020. u Sofiji podržali Akcioni plan za njegovo stvaranje.

Ideja je bila da ono bude katalizator za dublju regionalnu ekonomsku integraciju i odskočna daska ka jedinstvenom tržištu EU.

Tokom samita Berlinkog procesa u julu ove godine trebalo je da budu potpisana četiri sporazuma u okviru te inicitive, što se nije desilo.

Nemačka kancelarka Angela Merkel najavila je tada u Berlinu da se nada da će sporazumi biti potpisani 6. oktobra na Samitu EU – Zapadni Balkan u Kranju, ali to se ni tada nije dogodilo.

Prema našim nezvaničkim saznanjima, Nemačka i EU zvanično podržavaju samo zajedničko regionalno tržište, a ne i OB, pa niko u EU ne razume, zašto su Rama, Vučić i Zaev rešili da odustanu od toga i pokrenu nešto novo i slično što su nazvali napre „Mali šengen, sada „Otvoreni Balkan“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.