foto A.K./ATAImages
Nesumnjivo, Srbija stagnira u procesu evropskih integracija, nema dileme za Jelicu Minić iz Evropskog pokreta u Srbiji. Od 14. decembra 2021. godine, kada je na trinaestoj Međuvladinoj konferenciji između EU i Srbije doneta odluka o otvaranju Klastera 4 – Zelena agenda i infrastrukturno povezivanje, ne može se registrovati nikakav vidljivi napredak.
Pre toga, imali smo dvogodišnji zastoj od decembra 2019. do decembra 2021. kada takođe nije bilo nikakvog formalnog pomaka.
To ne znači da se u pojedinim delovima administracije ne pripremaju brojne strategije, politike, zakoni i druga regulativa koji su važni za dalji proces integracije, no oni nemaju odgovarajuću političku prohodnost, kako bi se realizovali kroz uspehe u pregovaračkom procesu, kao i kroz vidljive i delotvorne reformske zahvate u našoj zemlji, kaže za Danas Minić.
Ipak, ona napominje da imamo 22 otvorena i dva zatvorena pregovaračka poglavlja.
– I uz koncentraciju političke volje i neupitne opredeljenosti za Srbiju u EU, uz značajno kadrovsko osnaživanje administracije u tim poslovima, Srbija bi brzo mogla napred.
Tako su 2011, u vreme kada je Srbija imala respektabilan pregovarački tim, iz Brisela stizale procene da bi do 2015. ona mogla biti spremna za pristupanje EU, napominje Minić.
I pored toga, brojne su prepreke koje onemogućavaju dalje napredovanje Srbije u Eu integracijama.
– Mi smo zaglavljeni u vremenu i prostoru, kao robovi politike koja je vođena poslednjih 35 godina bez prekida, uz male oscilacije. Robovi smo neuspele politike širenja državnog prostora silom, koja je oterala Srbe iz Hrvatske, iz velikih delova BiH, koja sada tera Srbe sa Kosova i koja pretvara “lidera u regionu” u jednu od najsiromašnijih i najzaduženijih zemalja Evrope. To što se svaki čas svečano otvaraju delići raznih infrastrukturnih mreža, a zanemaruju najekonomičnije opcije kao što su vodni i železnički saobraćaj; to što se problem u energetskom sektoru rešavaju njegovom rasprodajom; to što se rasprodaje u bescenje rudno blago Srbije i stvara jedna siromašna kolonija u srcu Evrope, ne može se rešiti procvatom tehnoloških i inovacionih centara koji je za svaku pohvalu i koji prati evropske trendove, niti eksponencijalnim rastom informatičkog sektora ili sve uspešnije primene veštačke inteligencije. Ni infrastruktura niti informatika ili pojedini naučnoistraživački prodori nisu ukorenjeni u usitnjenu, zaostalu i propalu industrijsku i poljoprivrednu strukturu Srbije. Kao što nisu ukorenjene ni strane investicije, čiji su efekti vrlo skromni, a beneficije koje dobijaju strani investitori neselektivne i diskriminatorne prema domaćim investitorima koji nisu pod kontrolom vladajućih interesnih lobija. Drugim rečima, prostor za domaće znanje, preduzetništvo, radnu snagu i kapital se sve više sužava pa najvitalniji i najobrazovaniji deo stanovništva napušta zemlju.
U analizi “Troškovi emigracije mladih”, iz 2019.g, procenjuje se da Srbija godišnje gubi 2,5-3 milijarde evra po tom osnovu, objašnjava sagovornica Danasa.
Minić napominje da su poslednje ocene u izveštaju od strane evropskih institucija obeležene glavnom konstatacijom: da „Vlada Srbije i dalje izjavljuje da je članstvo u EU njen strateški cilj, ali je potrebno da je to praćeno i delima”.
– Jedna od glavnih bolnih tačaka međusobnih odnosa je da “…se Srbija nije uskladila ni sa jednom od restriktivnih mera EU, niti sa većinom deklaracija visokog predstavnika u ime EU protiv Ruske Federacije. Ona je održala bliske odnose sa Rusijim, što je otvorilo pitanje o strateškom pravcu Srbije. ”Naglašava se da je važno da postoje efikasno planiranje politika i koordinacije u predpristupnom procesu, uz dovoljne ljudske i finansijske kapacitete za pristupanje EU u svim ključnim institucijama. A već redovno, konstatuje se da srpske vlasti treba da preuzmu odgovornost za proaktivnu i objektivnu komunikaciju o EU, kao glavnom ekonomskom i političkom partner Srbije i da to treba da bude jedan od prioriteta, navodi Minić.
O vladavini prava, slobodi izražavanja i političkim kriterijima za članstvo generalno nema mnogo pozitivnih ocena, i pre bi se moglo reći da je ocena nazadovanje.
Tome treba dodati i ocenu da još uvek treba da se uspostavi povoljno okruženje na terenu za razvoj i finansiranje organizacija civilnog društva, “jer se verbalni napadi I kampanje blaćenja protiv tih organizacija nastavljaju.”
Najznačajniji zahtevi Briselske administracije na kojima bi Srbija morala da poradi i to što pre odnose se uglavnom na vladavinu prava.
– Demokratizacija, vladavina prava, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala povezanog sa strukturama vlasti. Zatim, usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Potom, dobri odnosi sa susedima i normalizacija odnosa sa Kosovom. To je trougao u kome smo trenutno zarobljeni, zaključuje Jelica Minić.
Zaostajanje može da se zaustavi
– Bilo je i drugih zemalja u Evropi koje su prolazile kroz ovakve mračne istorijske periode u drugoj polovini prošlog I početkom ovog veka. Ali je evropska ekonomska, a potom i politička integracija pomogla da se u širem i podsticajnijem evropskom okruženju ovi problemi rešavaju, a zaostajanje zaustavi i pretvori u sustizanje evropskog proseka. Imamo primere Grčke i Portugalije, ali i Irske i Finske. U ove poslednje dve, obrazovni sistem je bio presudan i preobrazio je sudbinu ovih naizgled skrajnutih zemalja, objašnjava Minić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
