Foto: FoNet/ Milica VučkovićKako smo se i zašto od buntovnika protiv vlasti pretvorili u poklonike i podanike? Pitanje svih pitanja. Pitanje nad svim pitanjima. Zadire u bit srpskog nacionalnog karaktera, piše istoričar Milan St. Protić.
On u autorskom tekstu za Nova.rs navodi da su protiv Broza ustajali ultralevičari među studentima i liberali među učenima – sve zajedno – šačica odabranih.
“Protiv Miloševića je otpor rastao neprekidno, da bi ga, na kraju, srušilo milion ljudi na ulicama Beograda. Ovog sadašnjeg dosad niko nije uzdrmao ozbiljno. Tek tu i tamo poneki protest. Poneka blokada drumova. Nedovoljno i neubedljivo. Onaj kratak i nedorečen period demokratije (2000-2012.) okončan je teškim porazom. Ne samo izbornim, već i vrednosnim. Indikativno je da nijedan od tadašnje dvojice predsednika nisu sebi izgradili predstavu nedodirljivosti. Zato ih ovdašnja javnost smatra slabićima i gubitnicima”, istakao je Protić.
Prema njegovim rečima, onomad se Karađorđu zamerala titula vrhovnog vožda.
“Protiv Miloševog samovlašća dizane su uzastopne bune. Seljačke. Ni Aleksandar Karađorđević, sin Karađorđev, nije baš bio toplo primljen u narodu. Kneza Mihaila bio je glas otuđenog stranca sklonog nedopustivim skaradnostima. Kralj Milan, ogrezao u zloupotrebi i korupciji, bio je najomrznutiji kod ogromne većine srpskog stanovništa (osim u vojsci). I njegov sin Aleksandar bio je sklon besramnim skandalima, što je i platio glavom u Majskom prevratu 1903. Najzad, kralj Aleksandar Karađorđević nije uživao preteranu naklonost Srba za života. Zamerala su mu se autoritarnost, nemilosrdnost i okruženje. Njegov mit stvoren je posle mučeničke pogibije u Marselju oktobra 1934”, ocenjuje istoričar.
O opštoj antipatiji prema knezu Pavlu Karađorđeviću, kako dodaje, suvišno je trošiti reči.
“Petru Drugom Karađorđeviću nije oprošten poziv za prelazak Brozu i njegovim partizanima emitovan preko Radio Londona 1944”, navodi Protić.
Kako ističe, oduvek je bilo ulizica i poltrona.
“Uvek je bilo profitera i demagoga. I kod Srba i kod drugih. Nismo mi ni bolji, ni gori od onih oko nas. Nažalost, ljudska je priroda kvarljiva roba. Lako kvarljiva. Nije negdašnje vreme za glorifikovanje. Daleko od toga. I ranije je bilo beščašća i sebičnosti. I uzurpatora vlasti. I autokratizma”, napominje on.
Danas, smatra Protić, “pezimo jednom čoveku” koji nam je “zvezda vodilja”.
“Zreliji smo ljudi bili pre dva veka nego što smo danas. I zreliji i trezveniji. Svojevremeno smo bili sumnjičavi, nepoverljivi, uzdržani, prema svakom nosiocu vlasti”, ističe on.
Ceo tekst pročitajte na portalu Nova.rs.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
