Opozicija vezanih ruku otupila političku oštricu

Generalno uzev opozicija se do sada ponašala u okvirima pristojne političke komunikacije i konstruktivno, koliko je to bilo moguće, smatraju sagovornici Danasa koje smo pitali da ocene ponašanje opozicije tokom vanrednog stanja i navedu načine na koje bi ona dodatno mogla da se suprotstavi vlasti u ovakvoj situaciji.

Mesec dana koliko traje vanredno stanje pokazalo je dosad najcrnje lice vlasti, koja i ovu situaciju koristi za kampanju, i blage reakcije opozicije koja zbog izostajanja sednica parlamenta osim saopštenja, sa ograničenim dosegom u javnosti, nema način da ponudi alternativu i suprotstavi se tome.

Trenutnu političku sliku možda najbolje oslikavaju reči upravo dvoje opozicionara. Radomir Lazović, aktivista Inicijative Ne davimo Beograd, za nedeljnik NIN kaže da vlast ozbiljno srlja u ponor diktature.

„Vučić je postao jedini akter na političkoj sceni, dok su građani i cela opozicija u karantinu. Njegova volja se nigde ne propituje, o njoj se ne razgovara, ona se prosto izvršava. Jer kao što premijerka kaže, on je šef“, naveo je Lazović.

Marinika Tepić, potpredsednica Stranke slobode i pravde, na Fejsbuku je u jednom od svakodnevnih uključenja uživo rekla da opozicija sakuplja i dokumentuje podatke sa kojima će, kao dokazima i činjenicama, izaći kada vanredno stanje bude ukinuto, kako bi se dokazalo šta se sve pod velom vanrednog stanja činilo i zataškavalo.

Izvršni direktor Cesida Bojan Klačar za Danas kaže da je ponašanje opozicije, svuda u svetu, ne samo u Srbiji, veoma limitirano za vreme ovakvih kriza.

– Osnovni razlog je taj što opozicija prinudno „tupi“ svoj najveći adut a to je kritika vlasti, jer ta kritika u javnosti može biti shvaćena na različite načine. Njihov manevarski prostor za delovanje je veoma sužen iz tri razloga. Prvi, vlast je najvidljivija jer je na njima najveći teret odgovornosti i oni sprovode najviše aktivnosti kako bi upravljali krizom. Drugi je taj što je veoma malo tema, izvan odnosa prema krizi, koje mogu da budu zanimljive za građane jer dolazi do promene prioriteta, problema i briga. Treći je to što su građani spremniji za solidarnost i skloniji da razumeju poziciju vladajućih stranaka, zbog razmera krize u kojoj živimo. Tu Srbija nije izuzetak jer ako pogledate rejtinge vodećih EU političara vidi se da je većina njih osnažila za vreme krize – objašnjava on.

Prema njegovim rečima, u vreme krize, opozicija može da se nametne samo zauzimanjem konstruktivnih alternativnih pozicija (u domenu ekonomije, upravljanja krizom, odnosa prema demokratiji, bezbednosti i slično) i racionalnim ponašanjem (sa kritikom vlasti koja ima utemeljenje u realnim problemima građana), odgovornošću i spremnošću da radi za zajednicu u kojoj živi.

– Generalno uzev, sa nekoliko izuzetaka, opozicija se ponašala u okvirima pristojne političke komunikacije i konstruktivno, koliko je to bilo moguće – smatra Klačar.

I politički analitičar Dragomir Anđelković potvrđuje da je u okolnostima vanrednog stanja mnogo lakše delovanje vlasti jer ona ima mnogo više mogućnosti i u normalnim okonostima, a u vanrednom stanju ima neogranične mogućnosti.

– Vanredno stanje je takva forma da vlast može sve a građani ništa. A opozicija su opet obični građani koji nemaju pozicije u institucijama. Teško mi je da ih ocenjujem u okolnostima kada su im vezane ruke, i teško mi je da im bilo šta savetujem ili prebacujem. Oni imaju sužen prostor i malo toga mogu da urade. Prava bitka će početi kada se završi vanredno stanje. Tada će biti važno pitanje za opoziciju da li je vanredno stanje adekvatno uvedeno, da li je ponašanje vlasti bilo u skladu sa normama. Vanredno stanje može biti veoma bitna tema ako opozicija na njoj bude insistirala – zaključuje Anđelković.