Predstavnici NVO čine trećinu radnih grupa Crne Gore

Istovremeno, radi unapređenja kvaliteta i transparentnosti pregovora, često se vode konsultacije sa pojedinim strukovnim udruženjima i akademskom zajednicom, navode za Danas stručnjaci za evropsku integraciju iz Crne Gore.

Kako za Danas navodi Gordana Đurović, bivša crnogorska ministarka za evropske integracije i profesorka na Ekonomskom fakultetu u Podgorici, direktna uključenost predstavnika nevladinih organizacija u radne grupe predstavlja novost u odnosu na Sloveniju i Hrvatsku.

„To je jedno novo iskustvo i od gotovo 1.400 ljudi uključenih u radne grupe oko 30 odsto članova čine predstavnici NVO sektora. Crna Gora je najmanja zemlja regiona, sa ograničenim administrativnim kapacitetima, pa su otvorena vrata radnih grupa za NVO. Takođe, postoji potreba jačanja ukupnih kapaciteta državne administracije angažovanjem više etabliranih NVO koje su aktivne u evrointegracijama“, navodi Đurovićeva.

Sagovornica Danasa ukazuje da donatori rado podržavaju učešće NVO, ali da u radnim grupama nema mnogo predstavnika crnogorskih fakulteta, koji sam proces ne doživljavaju kao „posebno atraktivan projektni angažman“, ističući da radne grupe ponekad broje i preko 100 članova, pa se postavlja pitanje njihove „koordinacije i efikasnosti“.

„Verovatno će u narednom periodu doći do segmentacije u podgrupe ili sažimanja u operativniji tim. Na bazi dosadašnjeg iskustva, mislim da je bolje ići sa užim timovima i jasno delegirati odgovornosti, uz uspostavljanje boljih veza na različitim nivoima u timu. Univerziteti, instituti, lokalne zajednice i NVO su veoma važni i treba im naći odgovarajuće mesto. Svaka zemlja ima svoje specifičnosti i treba da ih uvaži. Nema gotovih rešenja“, smatra Gordana Đurović.

Jovana Marović, koordinatorka istraživanja u podgoričkom Institutu alternativa i članica radne grupe za poglavlje 23, koje se odnosi na pravosuđe i osnovna prava, ukazuje za Danas da su napori predstavnika NVO do sada bili usmereni na insistiranje na javnosti procesa i stavljanje akcionih planova na javnu raspravu.

„Budući da su naši napori urodili plodom i da je zainteresovana javnost mogla svojim komentarima da unapredi sadržaj dokumenata, smatram da se ovaj mehanizam pokazao kao produktivan i da ga svakako treba sprovesti i u zemljama koje tek treba da počnu pregovore. Kvalitet dokumenata je dvostruko unapređen – kroz mogućnost članova radne grupe iz NVO sektora da neposredno učestvuju u izradi planova, ali i dostavljanjem komentara zainteresovane javnosti tokom procesa javne rasprave o akcionim planovima koji su preduslov za otvaranje pregovora o pojedinim poglavljima“, ocenjuje Marovićeva.

Kako ističe, proces evropske integracije je „visoko participativan i trebalo bi da mobiliše sve raspoložive kapacitete u društvu“. Ne treba zanemariti doprinos civilnog društva, koje može da bude snažna podrška.

„Jasno opredeljenje i strateško usmerenje Vlade Srbije u pravcu razvijanja konstruktivnog dijaloga sa civilnim sektorom na bitan način bi uticali na transparentnost i kvalitet pregovora. Dosadašnji tok pregovora u Crnoj Gori, te doprinos koji je civilni sektor pružio, snažan je argument u rukama civilnog sektora u Srbiji u pravcu insistiranja na sličnoj dinamici. Primer dobre prakse nije samo uključivanje civilnog sektora u pregovaračke grupe, već i udruživanje NVO i zajedničko učešće u monitoringu pregovora po pojedinim poglavljima“, komentariše Marovićeva.

Naša sagovornica poručuje da, imajući u vidu i značajnu ulogu koja parlament treba da ima u navedenom procesu, korisno bi bilo i angažovanje NVO, akademskih krugova i strukovnih organizacija kroz različite vidove saradnje, poput konsultacija i tematskih foruma, u okviru svih zainteresovanih odbora.

„U zavisnosti od delatnosti, predstavnici strukovnih udruženja mogu da učestvuju u aktivnostima u vezi sa brojnim poglavljima pravnih tekovina EU, kao što su pravo intelektualne svojine, pravo osnivanja preduzeća, sloboda pružanja usluga i slično“, zaključuje Jovana Marović.

SUTRA objavljujemo tekst o iskustvima HRVATSKE u transparentnosti pregovora sa EU i uključenosti civilnog društva

Evropski pokret probio led u Srbiji

Prvu inicijativu na javnoj sceni Srbije u prilog uključenju civilnog društva u proces pregovora o pristupanju EU, kao i njegovoj transparentnosti, još prošle godine pokrenuo je Evropski pokret u Srbiji. EPuS je oktobra 2012. objavio istraživanje „Civilno društvo u procesu evropske integracije – od konstruktivnog dijaloga do uspešnih pregovora“, čiji su autori Maja Bobić i Relja Božić, a organizovan je i okrugli sto sa istom temom. Ovo „probijanje leda“ od strane EPuS ovih dana doživljava punu afirmaciju, uključujući aktuelni Danasov serijal. Pomenuto istraživanje predstavićemo u jednom od narednih izdanja.