foto FoNet/KossevNa poziv Saveza penzionera Kosova i Metohije u severnom delu Kosovske Mitrovice održan je protest povodom odluke Centralne banke Kosova o ukidanju dinara. Protest je počeo u 12 časova, a podržale su ga stranke Srpska lista i Srpska demokratija.
Masa ljudi pred početak protesta prostirala se duž celog šetališta, od trga Knezu Lazaru do trga Braća Milić, prenosi KoSSev.
Ovaj portal procenjuje da skupu prisustvuje preko hiljadu ljudi, od najmlađih do penzionera.
View this post on Instagram
Postavljena je bina, a građani su nosili brojne transparente.
Kako su poručili oragnizatori okupljenima okupili su se „jer žele da im otmu njihov dinar“.
Dušanka Ćorović, iz udruženja Ujedinjenih penzionera, poručila je sa bine da odluka da se ukine dianr i da im se onemogući da podižu svoje penzije znači da im se „ukida parče hleba“.
Rekla je da je velika laž da mogu da otvaraju račune u pojedinim Kosovskim bankama jer one ne priznaju uplatu novca i dotok novca na osnovu rešenja o penzijama ostvarenih u srpskom PIO fondu, odnosno ne priznaju srpski PIO.
„Umesto da se igramo sa unucima, mi ovako na ulici ostvarujemo elementarna prava i prava na parče hleba“, navela je.
Upitala je međunarodnu zajednicu da li je ovo dostojno staračko doba, te da i pored Srba, novac u dinarima primaju i Goranci i Bošnjaci i pripadnici drugih zajednica.
Zatražila je ukidanje dinara i dostavljanje novca poštama i bankama.
Dragana Milenković, sa Ekonomskog fakulteta Prištinskog univerziteta sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, rekla je da se ovom odlukom stavlja pod znak pitanja kako će roditelji kupiti hranu deci, a studenti uplatiti školarinu.
Dinar je opstajao na Kosovu i u periodima „najgore okupacije“, navela je ona, a njegovim ukidanjem „ukida se život“, protivno univerzalnim vrednostima na kojima počiva Evropska unija.
Pitala je da li je Ustav Kosova iznad svih evropskih sporazuma kojima je definisano kako se ulazi u evrozonu, te kako taj ustav ne važi kada je reč o oduzimanju zemljišta manastira Visoki Dečani.
Ukazala je da je Kurti zagovornik socijalnog populizma i ekstremnog nacionalizma, te da je odlukom o ukidanju dinara situacija vraćena deset godina unazad.
„Želimo da uputimo jasnu poruku predstavnicima EU: Ne dotvolite jednom čoveku da ukine sve ono za šta se EU zalaže na ovim prostorima, a to su mir i stabilizacija“, rekla je ona.
Okupljenima se obratila i direktorka Osnovne škole u Ugljaru, kod Kosova Polja, koja je navela da je tu kako bi međunarodna zajednica čula probleme sa kojima se susreću decenijama.
„Svako od vas zna kako živi i kako je nekada nepodnošljivo teško. A sada se čini da to nekad nema kraja“, poručila je.
Vlada u Prištini zna da ovo nije „puka zabrana dinara“, već „katanac na sve srpske škole“.
Traži da ih neko u Evropi čuje i utiče na Vladu u Prištini da odluku ukine.
Iznela je niz problema koje ukidanje dinara može izazvati, a to je i dobijanje ličnog dohotka, koje će, kako kaže, takođe biti ukinuto.
„Ovo nije nikakav politički govor, već vapaj mene kao majke“, poručila je ona.
Svetlana Stević, upravnica narodnih kuhinja „Majka devet Jugovića“, poručila je da nije lako danas biti Srbin „naročito ovde gde smo mi“.
Poručila je da se ukida „pravo na golo parče hleba“, te upitala šta je potrebno da urade da bi „svet shvatio da Srbi s ovih prostora nestaju pred njihovim očima“.
Ona je istakla i značaj SPC u pomoći socijalno ugroženima.
„Mi smo narod koji je preživeo svašta, a preživećemo i ovo jer je Gospod uz nas“, poručila je Stević.
Dragiša Milović, iz KLiničkog bolničkog centra u Kosovskoj Mitrovici, koji je i potpredsednik Srpske liste, odluku Prištine ocenio je jednostranom, te rekao da je usmerena direktno protiv srpskog naroda i da preti opstanku kako naroda tako i srpskih institucija, ali i manjinskih zajednica i jednog dela Albanaca koji primaju penzije i plate u dinarima.
Milović je rekao da se sve dešava pred očima međuanrodne zajednice koja je došla na KiM pod Rezolucijom 1244 da vrati mir, ali da to nije učinjeno ni dve decenije kasnije.
„Srbi su građani drugog reda, preti nam tihi egzodus“, poručio je Milović.
U KBC radi 1600 ljudi i leče se pripadnici svih zajednica, napomenuo je, a ovom odlukom svima njima biće uskraćeno pravo na lečenje.
Pozvao je predstavnike međunarodne zajednice i ambasadore Kvinte da ovu odluku zabrane, jer Srbija ima pravo da finansira svoje građene kako je to, podsetio je, dogovoreno u Briselskom sporazumu 2013. godine.
Napomenuo je i da Priština od 2013. ne želi da formira Zajednicu srpskih opština.
Ukazao je i na represiju i zastrašivanje radnika KBC, odnosno pretresanje sanitetskih vozila i slično.
Rekao je da su Srbi opredeljeni na mir i da se bore za goli opstanak.
„Mi smo svoji na svome. Nekome ništa nismo uzeli. Na to provokacije, kako reče naš Vladika Teodosije moramo odgovoriti dostojanstvnom. Međunarodna zajednica mora reći dosta ugnjetavanja Srba na Kosovu i Metohiji“, poručio je on.
Pozvao je na slogu i jedinstvo, kako bi uz pomoć „matične države“ i crkve, izborili opstanak na Kosovu.
Nakon njegovog obraćanja protest je završen rečima „Za dobro se u miru okupljali“.
Ko je sve bio na skupu i šta su građani poručivali transparentima?
Skupu su prisustvovali i čelnici Srpske liste, a među njima i predsednik ove stranke Zlatan Elek. Kamere TV Most snimile su i predsednika stranke Srpska demokratija Aleksandra Arsenijević.
Vidne su srpske trobojke, ali i transparenti kojima se građani obraćaju kosovskoh premijeru Kurtiju, kao i međunarodnoj zajednici.
„Penziju sam čitav život sticao, ne dam je Kurtiju“, „Ovo je okupacija“, „UN 1244 USA HELP“, „Evropo otvori oči“, „Bez socijalnih primanja, nećemo imati ni za hranu“, neki su od transparenata. Tu su i poruke kojima se poručuje da je Slađan Trajković, Srbin optužen za ratne zločine, nevin: „Pravda za Slađana“ i „Nije kriv“.
Skup je pratilo i nekoliko ekipa Kosovske policije, kao i EULEX-a.
Kurti poručuje Srbima da će imati vremena da se prilagode
Za to vreme, kosovski premijer koji je otputovao u Veliku Britaniju je za Blumberg kazao da nema ukidanja uredbe ali i da neće biti kažnjavanja, te da će građani koji koriste dinar imati dovoljno vremena da se prilagode.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
