Zašto SNS i SPS tvrde da rektor Đokić krši autonomiju univerziteta, a to nisu činili Nenad Filipović, Slobodan Unković ili Jagoš Purić?

Komentarišući takve poruke univerziteteski profesori za Danas kažu da dvostruki aršini i poremećeno sagledavanje stvarnosti nisu neobični za vladajući režim.

Dodaju da kada su naprednjačke izborne liste u pitanju dobrodošli su svi sa nekim zvanjem, i rektori, profesori univerziteta, akademici jer to ide u njihovu korist. Tada je sasvim normalno da podaništvo ide uz akademsku zajednicu.

Podsećaju na spisak od 2000 „najumnijih Srba “ koju su svojim potpisima podržali listu „Aleksandar Vučić“. I tada je kako kažu bilo poželjno njihovo političko svrstavanje, a danas je problem kada rektor podržava svoje studente.

„To su dvostruki aršini i poremećeno sagledavanje stvarnosti koji nisu neobični za vladajući režim. Oduvek selektivno prezentuju informacije u svoju korist. Očekivani su napadi na rektora, a posebno su važni u započetom naprednjačkom projektu satiranja univerziteta. Ovo su poruke za birače vladajućih partija, ali protivnici mafijaške vlasti neće podleći takvoj propagandi“, kaže za Danas Biljana Stojković, univerzitetaska profesorka.

Ona poručuje predstavnicima vlasti da ako im smeta opoziciono angažovanje profesora, onda neka skinu sa funkcija sve profesore koje su uspeli da se „uhvate“ u mrežu privilegija vlasti i poslušništva.

*Brnabić nije reagovala kada je rektor iz Kragujevca bio prvi na listi SNS

Obrad Turković, potpredsednik Gradskog odbora Stranke slobode i pravde u Kragujevc,u podseća predsednicu Narodne skupštine Anu Brnabić na lokalne izbore iz 2023. godine kada je nosilac listi Srpske napredne stranke u Kragujevcu bio rektor Univerziteta u tom gradu Nenad Filipović.

Tada Brnabić, kako kaže, nije „histerisala“, a danas histeriše zbog toga što je rektor Univerziteta u Beogradu dao saglasnost da podrži studente. Proziva ga za ‚političko delovanje‘, poziva na ostavku, poziva se na zakon. A gde je bila ta silna briga za zakon i autonomiju univerziteta kada je SNS na lokalnim izborima 2023. godine u Kragujevcu stavio tadašnjeg rektora Univerziteta u Kragujevcu za nosioca svoje izborne liste? Prvi na listi. Stranačkoj. SNS-ovoj“, upitao je Turković.

On podseća da je tada zakon bio nebitan, a da se autonomija univerziteta nije pominjala.

„Tada je rektor bio podoban i koristan – pa je sve bilo dozvoljeno. Danas, kad rektor ne igra kako vlast svira, postaje ‚pretnja državi‘ i ‚zloupotreba univerziteta‘. To nije samo dvostruki standard – to je otvoreno i bezobzirno gaženje svake logike, svakog principa i svakog zakona. SNS nema problem sa politizacijom univerziteta – imaju problem samo kad ih univerziteti ne podržavaju“, ukazao je potpredsednik kragujevačkog odbora SSP.

Dodaje je da niko iz SNS, pa ni Ana Brnabić, nema pravo da ikoga poziva na ostavku dok ne objasne skandal iz Kragujevca iz 2023. godine.

*Socijalistima nije smetalo da Slobodan Unković i Jagoš Purić budu partijski rektori

Bojan Pajtić, univerzitetski profesor, takođe poziva naprednjake da se vrate dve godine u prošlost i vreme kada su rektora Univerziteta u Kragujevcu stavljali na izbornu listi, a podseća i socijaliste na rektore koji su bili direktno povezani sa njihovom politikom i čak politički angažovani.

„Za socijaliste nije predstavljalo problem to što su onomad rektori Jagoš Puruć ili Slobodan Unković bili kandidati SPS-a na izborima, ali im smeta ideja da rektor Đokić bude deo studentske liste. Za razliku od naprednjačkih i socijalističkih kadrova koji su bili partijski kadrovi, rektora Đokića biraju da zastupa interese Univerziteta i studenata na listi koju formiraju upravo studenti. Zahvaljujući upravo pogubnoj politici SNS i SPS smo i došli u situaciju da je Srbija dosegla taj nivo posrnuća, da su studenti i profesori bili primorani da podignu svoj glas da bi ova zemlja uopšte imala budućnost,“ navodi Pajtić.

*Rektor Unković bio aktivni član SPS

Da podsetimo, član Socijalističke partije Srbije dr Slobodan Unković, bio je rektor beogradskog univerziteta od 1987 do 1991. godine. Sa mesta rektora te iste 1991. godine, Unković je uskočio u fotelju predsednika Skupštine Srbije. Tu se zadržao kratko, a onda je išao dalje, do mesta ministra za nauku i tehnologiju, da bi dogurao do potpredsednika u vladi Mirka Marjanovića.

Odatle se otisnuo u Peking, gde je ostao skori šest godina. U dalekom Pekingu sačekao je bombardovanje SR Jugoslavije, ali i petooktobarse promene.

Unković je završio Ekonomski fakultet u Beogradu, gde je i doktorirao i prošao put od vanrednog do redovnog profesora. Obavljao je niz značajnih funkcija na svom matičnom fakultetu (prodekan u dva mandata, dekan, predsednik Saveta Fakulteta), kao i na Univerzitetu (predsednik Predsedništva Skupštine Univerziteta, prorektor od 1979. do 1983. godine i rektor od 1987.  do 1991. godine).

Sada je profesor emeritus Univerziteta Singidunum i zamenik predsednika Nacionalnog saveta za turizam Vlade Republike Srbije.

*Jagoš Purić je bio prvi rektor koji je izabran isključivo voljom vlasti

Socijalistima i radikalima od kojih je većina danas u SNS-u, nije smetao svojevremeno ni politički angažman nekih drugih rektora beogradskog univerziteta, a posebno ne angažman srpskog fizičara i profesora na PMF-u Jagoša Purića, nekadašnjeg člana JUL-a.

Purić je iz trećeg puta postao rektor i to od 1998. do 2000. godine, a bio je prvi rektor koji je u istoriji najstarije i najprestižnije visokoškolske ustanove u Srbiji izabran isključivo voljom vlasti.

Njegov glavni zadatak bio je sprečavanje i najmanjeg gibanja na najvažnijem univerzitetu u Srbiji i krojenje akademskog života po sopstvenoj meri.

On nije bio nepoznat u univerzitetskim krugovima, ali je u političkim, zbog zavidnog staža u KP, SPS i JUL-u bio poznatiji. Bio je poznatiji i kao partijski drug dr Mire Marković, koja mu je bila i koleginica sa PMF-a gde su oboje predavali. Možda je zato dr Purić doživljavan kao, kako je navođeno, „politički komesar koji mari samo za interese onih koji su ga postavili za kormilara Beogradskog univerziteta“.

Spočitavano mu je da je tu insituuciju pretvorio u partijsku školu Jugoslovenske levice. A posledica njegovog izbora bila je da je veliki broj asistenata i profesora napustio Beogradski univerzitet.

Pre prelaska u JUL Purić je sprovodio i zaključke Osme sednice CK SK Srbije i bio aktivista SPS.

*Partijskom voljom izaban i rektor Dragtin Veličković

Partijskom voljom, pre Purića, za rektora Beogradskog univerziteta izabran je Dragutun Veličković i to nakon smene dotadašnjeg rektora Rajka Vračara, koji je podržao proteste 1991, a potom i studentske proteste 1992. godine.

„Biohemičar i enzimolog, Veličković funkciju rektora obavljao je od 1993, do 1997 . godine i kada su krenuli protesti zbog izborne krađe 1996. godine on je tvrdio da je „nažalost, jedan manji broj studenata podlegao ovim provokacijama, izmanipulisan je i izveden na ulice“.

Sledećeg dana, studenti su izašli sa zahtevom za smenu rektora, a na prvom glasanju o njegovoj smeni 1997. u okviru javnog glasanja Veličkoviću je izglasano nepoverenje, a zatim je na tajnom glasanju izglasano da ostaje rektor Beogradskog univerziteta, pa je Veličković 106 dana protesta sam podneo ostavku. Za vršioca dužnosti imenovao je Tomislav Dragović, takođe blizak vlastima.

* Rektor Đokić nije uradio ništa nezakonito, problem bi bio da listu kanduduje neka organizacija univerziteta

Sudeći prema ne tako dalekoj prošlosti, ali i onoj bliskoj od pre dve godine kada su naprednjaci stavili na vrh liste rektora Kragujevačkog univerziteta bavljenje politokom vodećih akademaca nije ništa novo. Jedino su aršini kojima se služi vlast drugačiji, mada svaki od univerziteskih profesora ima pravo na politički angažman.

„Rektor Đokić nije uradio ništa protivzakonito, sve da je tačno da je prihvatio da bude na studentskoj listi, što ne znamo. Po istom principu po kome se svako može kandidovati na listama, što su i ranije činili rektori i svi oni koji ne bi smeli da mešaju posao i izbornu politiku, može se kandidovati i rektor Đokić, a on je to u svom obraćanju i rekao“, kaže za Danas Đorđe Pavićević, profesir na Fakultetu političkih nauka.

Problem bi bio, kako dodaje, da tu listu kandiduje neka organizacija sa univerziteta i da rektor obavlja političke aktivnosti na svom poslu, o čemu ovde ne može biti ni reči, jer nemamo raspisane izbore, formirane izborne liste ili neku političku organizaciju koja deluje na univerzitetu, tako da ne može biti odgovoran ni za izborne radnje, niti za delovanje političkih organizacija na univerzitetu.

„To što je sve što se dešava oko univerziteta politika i politička borba u širem smislu reči, ne može biti razlog za diskvalifikacije ili pretnje sankcijama. Zbog toga je očigledna namera vlasti da se obračuna sa univerzitetom i svakim ko se ne pokorava vlasti. To potvrđuju i najave svih onih koji su reagovali na ovu “vest” i sve češće otvorene pretnje upravama i profesorima“, zaključuje Pavićević.