Foto: Z. S. M.
Još početkom devedesetih godina prošlog veka „uvaljena” nam je teza da je za Srbiju najvažnije rešavanje nacionalnog pitanja. I, evo, rešavamo ga već tri i po decenije i nismo ga rešili.
A, ne to, već i sva ostala pitanja ne mogu da budu rešenja bez EU i Nato, smatra Vlatko Rajković, koji je u Kragujevcu osnovao Evroatlanski klub.
Po njegovim rečima, zajedno sa ubistvom Zorana Đinđića i ideja evroatlaskih integracija u Srbiji „umrla” je na našoj javnoj i političkoj sceni.
Zbog toga je, simbolično, baš na dan Đinđićevog ubistva, 12. marta kragujevački Evroatlanski klub zvanično otvoren.
Prvi susret sa Klubom u Ulici Kralja Petra Prvog br. 8B su portreti slavnih ličnosti iz poslednja dva veka naše istorije i politike: Dositej, prota Mateja Nenadović, Dimitrije Davidović, knez Mihailo, Jovan Ristić, Božidar S. Nikolajević, Čedomilja Mijatovića, Svetomir Nikolajević, Milan Piroćanac, Kosta Stojanović, čika Ljuba Davidović, Dragoljub Jovanović, Ivan Đurić, Zaran Đinđić… vas posmatraju sa plakata još dok ulazite.
– To su naši slavni preci koji su nepokolebivo, još od pre više od dva veka vodili Srbiju u zajednicu evropskih naroda, kaže Vlatko Rajković (nekadašnji gradonačelnik Kragujevca 2000.-2004.) koji je idejni tvorac Evroatlanskog kluba.
Ideja je, kao on ističe, ključ za promene u Srbiji. Srbija ako želi ikakave promene na bolje mora da uđe u EU i NATO. To je ključ svih promena a pominjanje toga se „izbegava” još od 1990. godine. Tada nam je podmento ovde da raspravljamo o rešenju srpskog nacionalnog pitanja kao primarnog i to smo rešaval, rešavali, rešavali i još ga rešavamo već 35 godina i nikako da ga rešimo a zemlja je sve više propadala i još propada, smatra on, dodajući „naravno da čak ni to pitanje ne može nikada da bude rešeno van konteksta Srbije u Evropskoj uniji i NATO”.
– Od rešavanja srpskog nacionalnog pitanja bez ova dva najvažnija činioca posle tri i po decenije samo vidimo da gde god je živeo srpski narod u: Hrvatskoj, Bosni, Crnoj Gori i Kosovu ima ga sve manje i manje i potpuno nestaje ali se narod i dalje uspešno obmanjuje kako status našeg naroda i njegov opstanak može da se reši bez EU i NATO, nepokolebljiv je Rajković.
Bajke o Rusiji, podmetačine i propaganda vlasti
Da se Srbija, po njemu, na početku poslednje decenije prošlog veka, kao Slovenija, opredelika za evroatlanske integracije da li možemo da zamislimo kako bi onda izgledao njen put?
– Da li bi uopšte bilo rata u bivšoj Jugoslaviji? On se nikada ne bi desio, istovremeno pita i odgovara za Danas Rajković.
Međutim toliko smo vremena izgubili, decenije i decenije da je glupo više da pričamo o prošlosti smatra on.
Pitanje evroatlanskih integracija je, , po Rajkoviću, jedino bio aktuelan, i na dnevnom redu „rešavanja” dok je Đinđić bio živ i na mestu premijera od 2000. do 2003. godine. Od tada, sa njegovim ubistvom „umrla” je i ova ideja u našoj javnosti.
– Čak i Đinđiđevi naslednici, oni koji sebe tako nazivaju, su to potpuno gurnuli pod tepih. Sada mi slušamo od njih, Đinđićevih naslednika i građanskih partija da smo „na ervropskom putu”. Ali, kako? To je obična floskula. Njeno izgovaranje ne košta baš ništa, pa su ga se 2012. godine latili i „naprednjaci” kada su bili u usponu i pobedili na izborima. Realno, i sam Aleksandar Vučić je uvideo da ga ništa ne košta da to povremeno, kao mantru, kada mu zatreba, koristi u kampanji, podseća naš sagovornik.
Ali, jasno je da svi oni, jednostavno ne žele da stvarno budu na evropskom putu.
– Ne žele iz više razloga a prvi i najvažniji od njih je što onda u zemlji ne može da vlada potpuno bezakonje kao sada kod nas. Pod bezakonje u najširem smislu reči mislim na: kriminal, drogu, korupciju ali i ponašanje predsednika Vučića kao što je nepoštovanje Ustava. Ne žele da izađu iz sistema koji su sami osmislili i u kome jedino funkcionišu i svakodnevno nas zatrpavaju glupim i lažnim pričama tipa – „pa, ne želi nas Evropa” a to nije tačno, kaže on.
To su za njega samo obične „podmetačine i laži”.
– Da ne spominjemo što smo kao zemlja u eri sukoba u Ukrajini potpuno prožeti ruskom propagandom. Ovde kod nas, u Srbiji postoji bajka koja se našem svetu pripoveda o Rusiji, a tu istu bajku je pričao i Slobodan Milošević i obdržavao ju je ubeđujući narod od 1990. do 2000. godine da će nam Rusi pomoći. Tek smo se početkom bombardovanja 1999. godine suočili sa stvarnošću i realnošću, podseća Rajković.
Ideja Srbije u Evropi je, po njemu, sistematski uništavana od naših vlasti.
– O njoj mnogi pričaju, povremeno, ali niko se ne zalaže za nju konkretno i praktično ne radi ništa da bi zaživela. Cilj je da se zatre. Ali ona je toliko jaka i ne može tako lako da se zatre jer još uvek uprkos svoj propagandi kod nas ima više od 40 posto ljudi koji su za nju i Srbiju na evropskom putu, siguran je on.
Da li bi Đinđić danas sedeo kod kuće i plakao?
Na osnovu te ideje želja im je da okupe ljude koji su za evroatlanske integracije ovde, sada u Kragujevcu, jer smatraju da taj broj uopšte nije mali.
– Ovde su se ljudi poplašili. Ali na dan otvaranja prošlog utorka okupio sam sve njih koji su onda bili u DS i Đinđiđevoj stranci i otvoreno ih zapitao – da li bi Đinđić danas sedeo kod kuće. Kao što oni sede i plaču, za njim, za sobom… i Odgovorio da bi evroatlanske integracije poništile sve što je ova vlast uradila, otvoren je Vlatko Rajković.
Srbija, kaže on, nije ni u Aziji ni u Africi i mora kao i sve ostale zemlje u regionu da bude pod bezbedonsnim kišobranom a to je NATO.
– Realno da sada nema NATO-a na Balkanu naša deca iz svih zemalja bivše Jugoslavije još bila po rovovima. Našim nacionalistima odgovaram da je NATO spasao Republiku Srpsku. Da njega nije bilo Banjaluka bi bila u BiH federacija a prestonica RS u Bjeljini. To su svi zaboravili. Pa, NATO je doveo Dodika kao protivkandidata Karadžiću i Miloševiću, a to niko više ne pominje, podseća on.
Danas svi beže od NATO integracija.
– Mi, ne, jer smatramo da je to apsolutni perduslov da naši problemi počnu da se rešavaju. Pitanje patriotizma je pre svega pitanje bezbednosti sopstvene države, a nje bez ova dva najvažniija činoca nema, zaključuje Vlatko Rajković.
Kao zaključak navodi da ideja kragujevačkog Evroatlanskog kluba nije ni lokalna ali ni stranačka. Uskoro najvaljuje otvaranje sličnih klubova u Kraljevu, Čačku i Smederevu.
– Tamo gde god ima ljudi koji isto razmišljaju. Naš program su klasteri, svih 35 tačaka, pregovaračkih poglavlja pristupnog programa EU. Podržaćemo sve demokratske stranke i koalcije koje su jasno na tom putu, poput sada Ujedinjenih protiv nasilja, završava Vlatko Rajković razgovor za Danas.
KG Forum: Stručnjaci da rukovode razvojem grada, a ne političari
U okviru kluba će funkcionisati i Kragujevac Forum, koji bi trebalo da predstavlja mesto okupljanja ljudi sa vizijom Kragujevca budućnosti. Jednog boljeg grada, bogatog, čistog, uređenog, zdravog i kulturnog.
Po Rajkovićevim rečima to je bord, stručnih ljudi, inženjera (hidro, saobraćajnih, za komunalije…), urbanista, ekologa…
– Pravimo program za grad Kragujevac, jer njime mora da rukovodi struka a ne politika, stranački kadrovi… Nećemo da dozvolimo da neuki političari pričaju o razvoju grada i načinu na koji on funkcioniše… Program pripremamo, odštampaćemo ga i dati na uvid javnosti. Naravno i na diskusiju, pojašnjava Vlatko Rajković buduću ulogu ovog tela.
NATO bombardovanje moramo da ostavimo iza sebe, to je prošlost
Na pitanje, koje mu sigurno ne postavlja samo redakcija Danasa, kako pomiriti NATO bombardovanje i evroatlanske integracije, odnosno članstvo u NATO paktu, Vlatko Rajković spremno odgovara.
– To je prošlost koju moramo da ostavimo iza nas. Srbiju, ako ćemo pošteno nema ko nije bombardovao, pa smo nastavljali da živimo. Žrtvama NATO bombardovanja se samo manipuliše i dokaz za to je što nikada nisu zvanično popisane. I, ovako, nezvanično ima ih pet puta manje nego što je ljudi poginulo od savezničkog bombardovanja za Uskrs 1944. godine. I, mi smo posle Drugog svetskog rata najnormalnije sarađivali sa SAD i Velikom Britanijom. Živimo u gradu u kome su nacisti počinili stravičan zločin a posle rata su članovi njihovih porodica otišli na rad u Nemačku. Bezbroj je takvih primera. Njihova deca i unuci su sada već odavno nemački državljani, ističe Rajković.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
