Selaković potvrdio da je prihvatio poziv Lavrova da poseti Moskvu

Selaković je u jutarnjem programu TV Pink rekao da za sada ne može govori o datumu posete Moskvi, podsetivši da je Lavrov danas u poseti Turskoj.

„Videćete da više niko u inostranoj javnosti neće govoriti o tome šta se desilo u kada je reč o zabrani preleta, a moći ćete da vidite i da je dozvoljeno da Lavrov ode u članicu NATO i kandidata za prijem u EU, tako da je verovatno neka druga vrsta problema prisutna kada je u Srbiji reč“, ocenio je Selaković.

On je naveo da će termin posete Moskvi biti „dogovoren naknadno“.

„Sve teme će biti od značaja za srpsko-ruske odnose, ali ono što je važno je da je Srbija zemlja posvećena dijalogu koji je lekovit i rešava probleme, i to dijalogu sa svima, a naročito sa prijateljima, a odluke donosi kao samostalna zemlja“, rekao je Selaković.

Istakao je da je ova nedelja izuzetno značajna jer se, između ostalog, održava Samit u Ohridu, a u Beograd dolazi nemački kancelar Šolc.

„Nemačka je ekonomska sila broj jedan u EU, najveći investitor i donator u Srbiji, čije kompanije zapošljavaju 77.000 ljudi, a ekonomsku povezanost u savremenom svetu prati i politička“, rekao je Selaković.

On ne očekuje da će se tokom posete Šolca čuti „lepe i lake poruke“.

„Nemačka ne menja lako svoj spoljnopolitički kurs, ali je činjenica da smo kao država uspeli da pokažemo da smo stub očuvanja mira i stabilnosti u regionu, i to je prepoznala pre svega nemačka privreda. Za nas je od suštinskog značaja da su razgovori sa Nemačkom i uspeh u tim razgovorima ono što Srbiji donosi određenu vrstu napretka u evrointegracijama“, rekao je Selaković.

Naglašavajući značaj evropskog puta Balkana, poručio je da se evropska agenda u Srbiji ne dovodi u pitanje .

„Da bi se suočavali sa posledicama onoga što donosi zima, da bi se pripremili za to, važno je da sačuvamo mir i političku stabilnost, kako bismo mogli da se bavimo nabavkom nafte, gasa i obezbeđivanjem dovoljne količine namirnica“, rekao je Selaković i zaključio da su svi kontakti i spoljnopolitičke inicijative u funkciji da se obezbedi što je moguće manje štetan prolazak Srbije kroz tu krizu.

Konstatovao je da je regionalna inicijativa „Otvoreni Balkan“ počela da daje rezultate iako je „najnapadanija inicijativa“ i istakao njen značaj kao procesa koje su pokrenule same države Balkana, kako bi produbljivale saradnju po uzoru na nekadašnju Evropsku ekonomsku zajednicu kao prethodnicu današnje Evropske unije.